Celijakija je hronična autoimuna bolest koju karakteriše netolerancija organizma na gluten - belančevinu pšenice, ječma, raži i zobi. Bolest se najčešće javlja kod dece mlađe od dve godine, u prvih šest meseci po uvođenju cerealija u ishranu.

Tok i simptomi bolesti zavise od starosti deteta. Kod dece mlađe od devet meseci početak bolesti je nagao, dete zaostaje u rastu, prisutni su povraćanje i dijareja, stomačić je nadut. Kod dece starosti između devet i 36 meseci, problemi nastaju postepeno, sa simptomima koji nisu karakteristični samo za celijačnu bolest, što često odlaže vreme do konačne dijagnoze. A kod dece starije od tri godine, bolest je neprimetna, dete neupadljivo zaostaje u rastu, prisutna je anemija, pa čak i rahitis.

Kako se bolest utvrđuje?
Deca sa ovim crevnim oboljenjem ispoljavaju širok spektar simptoma: 70 odsto njih ima dijareju, koja se manifestuje kroz svetle, obilne, brojne penušave stolice neprijatnog mirisa, često sa vidljivim kuglicama masnoće. Povremeno može da se javi zatvor (opstipacija), a stolica je uglavnom blede boje. Osim što imaju slab apetit, kod dece se uobičajeno sreće ispupčen stomak. Pored povraćanja i anemije, ovo oboljenje često prate i mlitavost, letargija, razdražljivost... Simptomi pothranjenosti uključuju gubljenje kalcijuma, mada se promene na kostima mnogo češće sreću kod odraslih koji su oboleli od celijakije. Veliki broj dece je ispod idealne telesne mase, ili pokazuje znake zaostajanja u razvoju. Ograničena iskoristljivost hranljivih materija konačno utiče na ceo organizam.

Dojenje ili prirodne ishrana odnosno ishrana odojčeta na majčinim grudima, sigurno je jedina ishrana, koja se od pamtiveka do danas zadržala kod svih naroda.
Majčino mleko je specifična hrana, taj naziv zaslužuje zbog prisustva faktora rasta, hemiskog sastava i zbog boljeg napredovanja zdravlja, razvoja i otpornosti odojčeta  prema infekcijama.
Pogrešno je narodno verovanje da je majčino mleko loše, da je vodenasto i slično.Svako majčino mleko je dobro od svega je najvažnije da ga ima dovoljno.

Prednosti dojenja za odojče

Majčino mleko je za odojče prirodna, savršeno uravnotežena hrana, koja biološki odgovara njegovim potrebama, jer su sastavni delovi majčinog mleka tako prilagođeni varenju
odojčeta da se ni najsavršenije modifikacije industrijske ishrane ne mogu približiti.
** Lizozim je jedna specifična belančevina  majčinog mleka, koja ima baktericidna svojstva (ubija klice direktno ili indirektno)
** Laktoferin je takođe specifična belančevina majčinog mleka koja vezuje gvožđe, te ometa metabolizam nekih mikroorganizama u organima za varenje.
** U majčinom mleku ima znatno više alfa-laktalbumina a nema beta-laktoglobulina, koji u veštačkoj ishrani bebe često izazivaju alergiju.
** Lipaza je enzim u majčinom mleku koji olakšava varenje masti.
** Imunološke osobine majčinog mleka sastoji se u tome što se u majčinom mleku nalazi veliki broj specijalnih činilaca koji dugo štite odojče od mnogih bolesti.
** Majčino mleko nema štetnih klica, ono je gotovo sterilno.Pri dojenju crevne infekcije su jako retke.
** Majčino mleko sadrži i takozvani "činilac rasta" koji povećava iskorišćavanje belančevina u organizmu. Njegova je aktivnost 40 puta veća nego u bilo kojoj hrani.

Prdnosti dojenja za majku

Dojenje predstavlja lakši i jednostavniji način ishrane, nego veštačka ishrana, odnosno ishrana adaptiranom mlekom. Dojenje isključuje sve one komplikovane radnje oko pripremanja i
čuvanja mleka, odnosno spremanje veštačke hrane.Sa dojenjem ne treba misliti na higijenu dečjeg posuda.

Izreka opravdava istinitost "Zdravlje na usta ulazi".Hrana ne utiče samo na izgled tela već i na lepotu kože.Najveći nepriljatelji lepe kože su materije popularno nazvane "Slobodni radikali".
Ukoliko se ne unište mogu da izazovu mnogobrojne probleme:gubitak elastičnosti, suvoću i crvenilo kože, pojavu akni.Slobodni radikali se mogu naći u zagađenom vazduhu, hemikalijama,  sunčevom zračenju, ali se proizvode i u našem telu.Tada uzrokuju razbijanje molekula i oštećenja tkiva kože i druge organe, dovodi do gubitka vlage, razbijanja kolagena i ubrzavanje procesa starenja kože.Da koža bude zdrava negujte iznutra uz pomoć vam služi dobra hrana.
Jelovnik treba da sadrži 60% voća, povrća-sirovo voće i povrće sadrže esencijalne enzime i vitamine koji kuvanjem uništavaju.Treba uzeti namirnice bogate vitaminom C i voćnim kiselinama, na taj način se usporava proces starenja kože i uništavanje slobodnih radikala.Koži je potrebna uravnotežena ishrana, raznovrsna zastupljena svim korisnim namirnicama.

Poseban oblik mršavosti je pubertetska mršavost.Skoro uvek se javlja samo kod ženske dece u doba puberteta.Uzroci su vrlo brojni:pothranjenost zbog spoljnih faktora, zbog psihičkih faktora, hronični poremećaji zbog ishrane.Često se ne može naći nikakav uzrok.Za vreme puberteta je potrebno povećane količine belančevina zbog skeletne muskulature.Mineralne materije u dovoljnim količinama, potrebe u kalcijumu su značajne zbog rasta kostiju i formiranja zdravih zuba.Vitamini su takodje važne.U izazivanju pubertetske mršavosti deluju čitav niz faktora  kao psihički sukobi koji su uzrokovani od strane okoline, zatim radi se o vegetativno labilnoj, preosteljivoj deci.Kod te dece na neki način postoji i psihopatska šhizoidna konstitucija.
Simptomatologija: klasična pubertetska mršavost počinje gubitkom apetita, gadjenjem, tome se pridružuje zatvor.Devojčica mršavi nekad do najtežeg stepena.Koža je suva, nastaje edem, puls je usporen, krvni pritisak pada, subnormalna temperatura, smanjuje se sekrecija želudačnih sokova i sekrecija ostalih probavnih fermenata.Snižen bazalni metabolizam.Psihičko stanje je sasvim osobito.Naginje depresijama, buntovničko ponašanje sa negativnim idejama.Upadljiv otpor prema nagonima.Devojčice su preterano ambiciozne, redovno pohadjaju nastavu uglavnom su dobri djaci.
Terapija: Najbolja terapija se postiže konsultacijom interniste, pedijatra i psihoterapeute pomoću kojih se prekida cirkulus vitiosus.Inaktivitetna hipotrofija probavnih i endokrihih žlezda, nedovoljno iskorišćavanje hrane, izgladnelost.Toj deci važno dati veću dozu vitaminske preparate, dovesti u red želudačnu probavu.Važno je autoritativno vodjenje deteta prema nekom jasnom cilju u životu.

Ishrana porodilje pred porođaj, ako je unošenje hrane preko usta dozvoljeno, treba da se sastoji uglavnom od ugljenih hidrata, jer se kratko vreme zadržavaju u želudcu.Uzimanje belančevina i masti se ne preporučuje jer se ove hranljive materije duže zadržavaju u želudcu.Takva ishrana je potrebna, jer porođaj može da zahteva anesteziju.Ako su uzimane masti i belančevine, može za vreme anestezije da nastane aspiracija želudačnog sadržaja u pluća.Kao posledica toga može da se javi bronhoplućna infekcija, neposredno posle porođaja.

To je proizvod mlečnih žlezda, koje one luče nekoliko dana pre i nekoliko dana posle porodjaja.Kolostrum je po izgledu i sastavu znatno razlikuje od mleka.U početku je žućkaste boje, a kasnije postepeno postaje bele boje.Sadrži znatno veće količine belančevina 18-19%, ovako veliki procenat belančevina je uslovljen prisustvom velikih količina albumina i globulina dok je sadržaj kazeina čak manji nego u mleku.U kolostrumu  se nalaze svi poznati enzimi, koji su prisutni u zrelom mleku od značajnih su lipaza, amilaza, proteolaza, oksidaza.Lipaza aktivno učestvuje u razgradnju  masti.Oksidaza oslobadja kiseonik.Količina antitela u majčinom kolostrumu od početka mala i posle porodjaja još opada.
Kolostrum je rezultat retencije mleka u mlečnoj žlezdi. Kad pritisak u alveolama dostigne visinu tada prestaje sekrecija.Kad se naglo prekine dojenje ili kad se dojke nedovoljno prazne
i dodje do staze zatim povećani pritisak u lobulama, zrelo ženino mleko može da dobije osobine kolostruma.Obično od 3-4 dana u mleku se pojavljuju i ako su u manjem broju kolostralna telašca i polinuklearni leukociti.Kad je povišen pritisak u lobulama traje duže javljaju se uz procese sekrecije i procesi resorpcije u dojci.Količina vode u mleku u početku se povećava jer se postepeno resorbuje a zatim smanjuje.Mineralne supstancije se kao takve resorbuju. Od organskih sastojaka mleka laktoza se najpre resorbuje i kao takva prelazi u mokraću.Proteini i lipidi se fagocituju i tako prestaje laktacija.

Kiselo zelje (kiselica, kiseljak, ljutika...) je višegodišnje samoniklo lisnato povrće. Slično je običnom zelju i gaji se na isti način. Izuzetno je cenjeno u našem narodu.
Ime je dobilo zbog nakiselog ali prijatnog ukusa koji potiče od velike količene organiskih kiselina. List kiseljaka je jako bogat vitaminom C, karotinom i belančevinama.

Od lista se pripremaju čorbe,supe, umaci za testenine i razna variva. Međutim, znatna količina štetne oksalne kiseline ograničava njegovu upotrebu u ishrani. Zato jela treba obavezno služiti sa mlečnim prerađevinma da bi se neutralisala ta kiselina. Kiselo zelje je najbolje služiti uz mladi sir, a jelo se ne sme podgrevati.

Dijeta za dojilje treba da omogući održavanje, telesne težine i normalne uhranjenosti, zbog kvalitetnog mleka, u dovoljnoj količini za svoje odojče.Povećanim bazalnim metabolizmom i lučenjem mleka energetske vrednosti  od 800-1000 Cal.
Dojilja svakodnevno treba da unosi oko 40 g.belančevina, veće količine kalcijuma i fosfora jer prilikom dojenja, izluči se preko mleka.
Ishrana treba da sadrži povećane potrebe vitamina A, C, B, važno je da unosi dovoljno količine tečnosti mleka, čaja, vode, slatkih napitaka, supice.Dnevna potreba se kreće zbog dojenja od 2500-3000 ml.Ishrana treba da sadrži tri glavna obroka i dve užine da zadovoljava dnevnu potrebu što se tiče ishrane i to:

Izbor jelovnika za dojilje

 

                       Voćeod 120-150 g.

  Doručak     Cerealije 150 g.
                       Hleb  1-2 kriške
                       Maslac, kajmak, pavlaka 1 kafena kašika
                       Jaje 1-2 kom.
                       Mleko 500 g.
                       Jogurt  250 g.

                       Sir 150 g.

                      

                       Supice, čorbe 200g.
                       Meso, govedina,piletina, riba, džigerica, 150-200 g.

   Ručak        Povrće 300 g.            
                       Makarone sa sirom 150 g.
                       Hleb 1-2 kriška
                       Salate sva vrsta
                       Kolač 1-2 parče


   Večera    Meso, salama, viršla,150-200 g.
                     Krompir 200 g.
                     Povrće 150-200 g.
                     Mleko 500 g.
                     Jogurt 250 g.
                     Sir 150 g.
                     Maslac, pavlaka 1 kaf.kaš.
                     Džem 2-3 kaf.kaš.
                     Voće 200-300 g.


 Dve užine Mleko ili voće
  Tečnost    Sok,voda,napitak 1000-1200 g.

           

Ćuretina ima manje masnoća od piletine, svinjetine i govedine, zato se preporučuje i osobama koje drže dijetu
Meso ćurke bogato je kalcijumom, fosforom, gvožđem, cinkom i selenom, a najviše proteinima (samo 100 grama ćuretine zadovoljava čak 65 odsto dnevnih potreba). U ukusnoj ćuretini najpre su uživali domoroci iz Srednje i Južne Amerike, a kada ga je probao moreplovac Kolumbo toliko je bio oduševljen da je ove neobične ptice poneo sa sobom u Evropu. Ubrzo je postala delikates u Italiji, Španiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji...
Ćuretina ima manje masnoća od piletine, svinjetine i govedine, zato se preporučuje i osobama koje drže dijetu. Obiluje mineralom selenom koji utiče na rad hormona, deluje kao antioksidant, podiže imunitet, pozitivno utiče na ćelije i na taj način sprečava da dođe do kancera i blagotvorno utiče na jetru. Ćuretina sadrži i znatnu količinu vitamina B, koji proizvodi energiju i čuva nervni sistem, reguliše nivo šećera u krvi, normalizuju nivo holesterola i krvni pritisak.
Može da se spremi na mnogo načina, najčešće se peče u rerni i filuje različitim sastojcima. Meso će biti sočnije ukoliko ga ostavite da odstoji oko 15 minuta na sobnoj temperaturi pre nego što počnete da ga sečete. Istraživanja su pokazala da sa ćurećeg mesa nije dobro skidati kožicu pre pečenja, jer ona zadržava prirodne sokove i sprečava da mast prodre u meso.
100 grama sveže ćuretine sadrži: 168 kalorija, 20,18 g belančevina, 9,09 g masti, 63 mg holesterola, 69,50 g vode, 0,16 mg vitamina B2, 3,85 mg vitamina B3, 0,80 mg vitamina B5, 0,41 mg vitamina B6, 8 mkg vitamina B9, 0,40 mkg vitamina B12, 3,1 mg vitamina K, 15 mg kalcijuma, 0,11 mg bakra, 1,60 mg gvožđa, 22 mg magnezijuma, 175 mg fosfora, 263 mg kalijuma, 0,06 g natrijuma, 2,14 mg cinka, 24,20 mkg selena.

Salata sa ćuretinom i mangom

Potrebno je: 500 g pečene ćuretine, 200 g pirinča, 2 manga, 2 kašičice karija, 200 g majoneza, 2 šake sitno iseckanih badema, glavica crnog luka, manja glavica zelene salate, struk praziluka, 3 kašike maslinovog ulja, so i biber po ukusu.
Pirinač skuvajte, pečenu ćuretinu, mango i crni luk isecite na sitne kocke, a praziluk na tanke kolutove. Listove zelene salate dobro operate i iscepkajte. Sve sastojke pomešajte u većoj činiji za salatu. Sipajte kari i majonez, pa dobro promešajte. Zatim začinite maslinovim ulje, posolite i pobiberite, pa ponovo dobro promešajte. Na kraju pospite iseckanim bademom.

Rolovana ćurka

Potrebno je: jedna očišćena ćurka od oko 5 kg, 6 kašika maslinovog ulja, 8 čenova belog luka, 2 kašike iseckanog ruzmarina, 3 kašike morske soli, kašičica bibera i pola limuna.
Rernu zagrejte na 200 stepeni. Očišćenu ćurku stavite u pleh, zatim je posolite i pobiberite unutar grudi, pa nafilujte sitno iseckanim belim lukom, ruzmarinom i sokom od limuna. Prelijte je maslinovim uljem. Pecite je u rerni oko 2,5 časa, s vremena na vreme je prelijte sokom koji meso ispušta u pleh. Izvadite je iz rerne, pokrijte folijom i ostavite da odstoji oko 20 minuta. Zatim je secite na kolutove debljine oko 2 cm i servirajte dok je toplo.

Ćureća čorba

Potrebno je: 250 g ćuretine, kašika maslinovog ulja, velika glavica crnog luka, kašičica ljute paprike, 3 kašike pirinča, 3 šargrepe, jedan krompir, 2 kašike iseckanog svežeg peršuna i so po ukusu.
U dubokoj šerpi izdinstajte na maslinovom ulju na kocke iseckan crni luk. Zatim dodajte ljutu papriku i pržite još minut neprekidno mešajući, pa prelijte sa 1,5 l vode. Stavite ćureće meso isečeno na kocke, pirinač, očišćenu šargarepu i krompir. Pojačajte temperaturu dok ne provri, a zatim posolite i kuvajte na umerenoj temperaturi dok meso i povrće ne omekšaju. Neposredno pre posluživanja, začinite peršunom.

Žuta pasta

Za 2 osobe potrebno je: 500 g makarona, 300 g kuvanog ćurećeg mesa, 4 glavice crnog luka, 1,5 dl supe od pileće kocke, 2 kašike senfa, 1-2 kašičice bibera, 125 g kiselog mleka, 2 kašike ulja i so po ukusu.
Očistite crni luk i u većem tignju propržite ga nekoliko minuta na ulju. Dodajte kuvano ćureće meso, senf i supu od kocke. Krčkajte 10 minuta na umerenoj temperaturi uz povremeno mešanje, pobiberite i posolite. Sklonite s ringle, dodajte kiselo mleko i dobro promešajte. Skuvajte makarone, sipajte u tanjir i preko sipajte smesu iz tiganja.
Izvor:Novosti.rs

Kalcijum je najprisutniji mineral u ljudskom telu. Osim dobro poznate uloge u formiranju kostiju, kalcijum je potreban brojnim drugim delovima tela kako bi ono dobro funkcionisalo. Iako se samo 1% kalcijuma u telu nalazi izvan kostura, mišići bez te male količine ne bi mogli pravilno da se stežu, a došlo bi i do poremećaja zgrušavanja krvi i nervnog sistema.

Danas 15 do 20 miliona Amerikanaca boluje od osteoporoze.

Osteoporoza bukvalno znači „porozne kosti“.

Na način na koji telo upija kalcijum utiču prisutnost i količina brojnih drugih supstanci. Na primer, ishrana bogata fosforom može zaustaviti dobru apsorpciju kalcijuma. Isto tako je može ometati preterana količina belančevina. Čak ako se i uzima dovoljna količina kalcijuma, telo ga ne može izvući iz namirnica da bi se njime posluzilo.

Svake godine više od 300. 000 žena doživi lom kuka, a 200. 000 ih se nikada ne oporavi. Oko 45. 000 umire zbog komplikacija, i to u roku od 6 meseci nakon nezgode. A hiljada njih kičmeni stub se krivi i smaljuje im visinu, i stoga uzrokuje deformaciju poznatu kao grbavost. Glavni razlog ovih zastrašujućih lomova je osteoporoza.