Listerioza odojčeta je infekcija baktreijom  Listeria, kojom se može inficirati za vreme trudnoće, znači pre ili posle rodjenja deteta.Kod buduće majke je bezazlena bolest, čak ne mora da ima simptome ili deluje kao blaga prehlada.Usled infekcije ploda, beba se radja prerano sa sepsom novorodjenčeta ili mrtvorodjeno.Listerioza se leči antibioticima širokog spektra sa manje ili više uspeha.Zato trudne žene treba da izbegavaju nepasterizovano mleko i mlečne proizvode, sirovo povrće dobro oprati.Gotovu hranu dobro zagrevati takodje i meso i mesnih preradjevina (viršle, kobasice) izbegavati paštetu i konzerviranu hranu.
Dijagnoza se potvrdjuje serološkim metodama ali je najtačnija izolacija uzročnika.Svaka trudna žena treba da obrati pažnju na prevenciju bolesti.

Čovek svoje aktivnosti produžuje u toku svakog dana, stime što skraćuje vreme spavanja.To značajno utiče na zdravlje u fizičkom i psihičkom pogledu nastaju promene u metabolizmu, lučenju hormona.Treba spominjati  većeg lučenja Kortizola što je uvodni deo za oboljenje šećerne bolesti, značajno je i lučenje tireoidnih hormona što manifestuje padom imuniteta, stim smo više podložni raznim infekcijama.Ljudi koji malo spavaju povećava se razina Adrenalina što dovodi do oštećenja kardiovaskularnih oboljenja.
Spavanje je fiziološka potreba svakog čoveka, ali to je individualno, ne može se meriti satima u jedan kalup, jer nekima je potrebno mnogo više sati spavanja, a nekima je nešto manje.Ako posmatramo bebice, oni provode veći deo spavajući od svojih aktivnosti.Kada kreću u školu već se vreme spavanja skraćuje.U adolescentno doba nastaje blagi porast u spavanju. Dok u doba gerijatrije spavanje se znatno smanjuje.Svaka osoba individualno treba da proceni svoje sposobnosti za spavanjem, da bi mogao  normalno da funkcioniše i da ne ide na štetu svog zdravstvenog stanja.

U razvijenim zemljama je uobičajeno neprimetno videti ženu, kako doji bebu na javnom mestu.Kod nas to spada u retkost jer podaci govore da svega oko 25% žena doji svoju bebu.Smatram da veliku ulogu igra nezaposlenost roditelja, nekvalitetna ishrana, stambena situacija, besparica, teška materijalna situacija i razočarenje u život društva.Nekad se majke ustručavaju negativnih reakcija, kako podojiti bebu na javnom mestu?
Stručnjaci savetuju na povratak prirodi-dojenju, to je najzdraviji način ishrane za bebu lekovita, jeftina, uvek pripremljena, ista temperatura, najkvalitetnija, doprinosi otpornost imunog sistema i formira psihičko zdravlje odnosno postoji bliži kontakt majke i bebe.
Na žalost naše društvo ne pita zašto je natalitet u padu?
Današnja majka nema nikakvu podršku od strane društva, da se stvori atmosfera  i da se što veći broj žena hoće i može da doji svoju bebu pa čak i na javnom mestu.Na zapadu postoji program podrške dojenju  i cifra nam govori da 60% žena doje svoje dete ne birajući pa i na javnom mestu.

Nakon usvajanja deteta, dešava se da posle izvesnog vremena  rodi se i "svoje biološko dete".Ta situacija se dogadja verovatno zbog toga što nakon odluke usvajanja, bračni par doživljava emocionalnu stabilnost, koja dovede do neočekivane trudnoće.Posle radosti i euforije postavlja se pitanje kako će dete reagovati na bebu?Bitnih promena-reagovanja deteta obično bez većih teškoća.Emocionalno bogatstvo zavisi od usvojitelja i ljubavi prema usvojemnom detetu.Dete koji se već nalazi u porodici sasvim je normalno da će reagovati ljubomorom.Važno je da usvojeno dete bude što mladja lakše se adaptira za redovan porodični život.Većina deca su prošla kroz iskustva odbacivanja od strane svojih bioloških roditelja, bez obzira na ljubav usvojene porodice.U svom emocionalnom životu i dalje strepi, da se opet tako nešto ne dogodi.Bitno je da se ne prave razlike izmedju biološkog i usvojenog deteta što se tiče ponašanja, vaspitanja i ljubavi.

Kada beba počinje da jede čvrstu hranu, često se mame zapitaju šte dati od začina?Dok je beba u majčinoj utrobi preko dojenja putem mleka dobija sve potrebne sastojke hrane, koju majka konzumira.
Obično do godinu dana uzrasta bebina hrana se ne začinjava.Naravno ne sme biti ni slana, ni masna.Ako je u pitanju bebina ishrana važno je razlikovati blage začine (celer,peršunov list, lovor), od jakih začina (biber ljuta paprika, beli luk), zatim egzotični začini kao što su (vanila, cimet, karanfilić, muškatov orah).
Nakon godinu dana uzrasta u bebinu ishranu možemo dodati male količine blagih začina, zbog formiranja svog ukusa, da razlikuje pojedine arome.Začini u bebinoj ishrani mogu zameniti slatko ili da probaju neki poseban ukus.Kako beba raste tako se proširuje lepeza lista začina.Deci izmedju 3-5 godine potrebno je davati umereno egzotične začine, jake začine raznovrsno u raznim jelima da probaju jer na taj način formiraju svoj ukus.

Zdrava hrana za bebu je stvar dobrog izbora.Nije potrebno da se broje kalorije ili nizak sadržaj masti, već je na vama raznovrsna zdrava hrana.Beba će učiti način ishrane od svojih roditelja, jer najviše obraća pažnju šta  Vi servirate.Važno je da beba-odojče zna šta jede, da od toga bude sve veća i jača.Kada imate više vremena, vredi odneti odojče u prodavnicu ili na pijacu da se upozna sa raznim namirnicama.Treba mu govoriti o prekrasnim bojama, mirisima, ukusima i šarolikosti razne namirnice.Čim ste uveli čvrstu hranu bebi je potrebno da uzima više vode, jer pomaže varenju, prenosi važne nutrijente do ćelije, reguliše telesnu temperaturu, odnese otpadne materije.Čim napuni 6 meseci treba više puta ponuditi sa vodom.Može da se dogodi, da vaša beba ispljune ponudjenu hranu, što ne znači da će za koji dan rado prihvatiti.Bebin ukus se stalno menja, vi kao roditelj potrebno je da budete strpljivi.

Beba starija od godinu dana, treba da jede raznovrsnu hranu, ali količinu unošenja nekih namirnica treba ograničiti.Kada je reč o šećeru i slatkišima zatim solju, savetujemo Vam da što manje koristite u ishrani deteta.
Kravlje mleko detetu od 1-2 godine uzrasta, ne treba davati više od 500 ml. punomasnog mleka na dan.
Povrće dete će biti otporije prema bolestima, ako bude jelo dva obroka povrća dnevno.
Voće dete treba da dobije dve voćne užine.Voće sadrži dosta biljnih vlakna, koja podstiču rad creva, ne treba prekoračiti  preporučene količine ovih namirnica.
Ugljeni hidrati da bi vaše dete imalo dovoljno energije tokom dana, nisu mu potrebna više od dva obroka žitarica na dan.Višak ugljenih hidrata pretvaraju se u masno tkivo.
Napitci u manjem uzrastu daju se razni čajevi, zatim negazirana mineralna voda i prirodni sokovi u dovoljnoj količini.

U godinama kada naša zemlja beleži značajan pad nataliteta i kada mlade žene odlažu materinstvo često i do poznih tridesetih godina, svaki vid podsticaja na rađanje je izuzetno dragocen. Udruženje babica Srbije je, zajedno sa Građanskom inicijativom Majka hrabrost i NVO Dokument pokrenulo još pre dve godine kampanju sa idejom da se porodilišta u Srbiji reformišu kako bi se u njima ostvarili što humaniji uslovi, po meri samih porodilja i njihovih beba. Za žene je, smatraju članice ovih udruženja, da žena tokom trudnoće, porođaja i perioda dojenja dobije pravu podršku, brigu i pažnju, kako bi i majčinstvo doživela na najlepši mogući način
Tim povodom razgovaramo sa Divnom Miljković, predsednicom Udruženja babica Srbije, koja se ovim divnim, ali i izuzetno odgovornim poslom bavi već skoro četiri decenije.
– Počela sam da radim kao babica još daleke 1973. godine, priča Divna. – Tada su u porođajnoj sali radile iskusne babice od kojih sam i ja naučila zanat. Bile su vrlo poštovane i pravi autoritet, kako za nas mlade babice i trudnice, tako i za lekare, pogotovo za mlade lekare na specijalizaciji. Često bi ti mladi specijalizanti govorili kasnije kako su upravo od babica naučili da porađaju. Tada se smatralo da smo uspešni u svom poslu ukoliko je manji procenat carskih rezova. Svaki carski rez morao je biti medicinski vrlo opravdan.
Vremenom se, smatra naša sagovornica, situacija promenila tako da se porođaji sve više kontrolišu i ubrzavaju pomoću sintetičkih hormona, ili se upotrebom lekova čine bezbolnim.
– Babice su u tim medikamentovanim porođajima izgubile svoju pravu ulogu i svele se na lekarske asistente. Trudnice su postale potpuno pasivne, a porođaj, koji je jedna prirodna pojava, počinje da se tretira maltene kao bolest, kaže Divna Miljković. – U takvim uslovima porodilje se ne snalaze dobro, nedostaje im samopouzdanja, ne doje decu...
Priče više od 700 žena objavljene na sajtu majkahrabrost.com svedoče o brojnim problemima i poniženjima sa kojima se one suočavaju u porodilištima širom naše zemlje, u kojima se, prema uverenju Divne Miljković, kao i Zorke Kovačević iz GI Majka hrabrost, još uvek primenjuju zastareli i nehumani bolnički protokoli koje treba reformisati i uskladiti sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije i bolničkim protokolima u zemljama Evropske unije.
– Veliki broj porođaja u skandinavskim zemljama odvija se kod kuće, samo uz pomoć babice, kaže Divna Miljković. - U drugim evropskim zemljama trude se da naprave kućnu atmosferu, gde babica ima najvažniju ulogu u vođenju porođaja. Kod nas se, međutim, na porođaj kod kuće još uvek gleda kao na neki vid egzibicionizma, ali se i ta predrasuda polako razbija i mladi medicinski radnici uviđaju da roditelji imaju prava na slobodu izbora. Dugi niz godina sam radila u porodilištu, i sama sam imala tri porođaja i prošla kroz tri različita iskustva. Znam kako se žene kod nas porađaju i uvek sam imala osećaj da to može drugačije i bolje.
Divna je uspela da deo svojih ideja ostvari učestvujući u programu psihofizičkih priprema za porođaj, razgovarajući intenzivno sa trudnicama, želeći da im poveća samopouzdanje, jer je to, smatra ona, važan faktor koji utiče na tok i ishod porođaja.
– Buduće mame je važno naučiti samoposmatranju, kao i da u toku porođaja uvek čine ono što im je ugodno. Kad sam se susrela sa jogom shvatila sam da ova tehnika kao i drugi prirodni načini pomaganja ženi imaju prednost jer su potpuno neagresivni. Praktikovanje joge pomaže ženi da otkrije i osnaži svoje fizičke i emotivne resurse koji će joj tokom trudova i porođaja koristiti da što bezbolnije prođe kroz ovo iskustvo, kao i da sačuva svoje i bebino zdravlje.
Žena koja se porađa, objašnjava dalje Divna Miljković, zaslužuje okruženje u kojem je poštovana njena privatnost, autonomija i emocionalna zaštićenost. Zbog toga je ideja vodilja Udruženja babica Srbije da porodilje, njihove bebice i cela porodica doživljavaju rađanje kao oplemenjujuće i osnažujuće iskustvo, a ne kao bauk.
– Uloga oca tokom trudnoće i porođaja podjednako je važna kao i uloga majke. On je taj koji snagom svoje volje i duha treba da obavije i majku i dete aurom smirenosti, sigurnosti i ljubavi.
Naša sagovornica smatra da je minut do dvanaest da se situacija u našim porodilištima promeni, kako bi ona postala humanija i toplija mesta, gde će se žene osećati kao kod svoje kuće.
– Porodilja mora da bude slobodna, da ima babicu uz sebe koja brine samo o njoj, da joj bude udobno, da nije gladna, žedna, uplašena... Poseban problem je prvi sat posle porođaja u kome novorođenče prirodno pripada samo majci, a upravo tih prvih sat vremena mogu odrediti i njihov budući odnos. Kod nas se o tome ne vodi računa i svi se trude da završe svoj „posao” što pre: presecanje vrpce, kupanje, merenje, ušivanje epiziotomije. Majka eventualno dobije bebu na sekund, jedva da je i vidi čestito. A za porodilju i bebu je idealno da ostanu zajedno što duže, jer to stimuliše izlučivanje hormona koji su važni za rađanje placente. I laktacija tada počinje, a majčino mleko je najbolja hrana za novorođenče, i najlepši izvor ljubavi i pozitivne energije. Ipak, žena je ta koja donosi odluku o načinu ishrane njene bebe i tu odluku treba poštovati. Kao dosledni zagovornik prirodnog porođaja, Divna Miljković nije pristalica ni epiduralne anestezije i tvrdi da je najbolji i najbezbedniji porođaj kako za majku tako i za dete onaj tokom kojeg se ne koriste lekovi i stimulansi, osim kad to naravno nije neophodno.
Izvor:B92

Istraživači su skenirali 21 bebu dok su spavale, a rezultati su pokazali da su njihovi mozgovi reagovali na spoljnje zvukove. Do sada je bilo nejasno kada ljudski mozak počinje da razvija sposobnost da procesuira glasove i emocije.

Koristili su funkcionalnu magnetnu rezonancu kako bi snimili kako bebe reaguju na "emocionalne zvukove", kao što su smeh i plač, kao i pozadinsku buku, zvuk vode ili igračke.

Kada su puštani ljudski glasovi, mozak bebe bi se aktivirao u istom delu kao i kod odraslih.

Profesor Declan Murphy iz Kraljevskog koledža u Londonu kazao je da će ovo otkriće unaprediti razumevanje dečijeg razvoja.

- Ovo je redak dokaz da postoje specijalizovana područja u mozgu koja se vrlo rano razvijaju - rekla je Evelyne Mercure, doktorka na londonskom University College.

Istraživači se nadaju da će ova saznanja pomoći da otkriju na koji se način razvija autistični u odnosu na neautistični mozak.
Izvor:Blic.rs

Prilikom bilo kog putovanja sa malim detetom, pa i onog avionom, važno je da vaša beba bude sita, da ima čiste pelene i da joj obezbedite mesto za spavanje. Ako je dojite, ne morate da razmišljate o ishrani, ali o svemu drugom morate.

Sa bebama je poželjno putovati noću (dete će tada spavati) i to direktnim letom (da se ne bi unervozilo tokom presedanja), birajte mesto blizu krila, u avion uđite među poslednjim putnicima...

Krevetac: Još prilikom kupovine karte raspitajte se da li u avionu postoji poseban krevetić za bebu, jer to je odlično rešenje za bebu koja nije starija od dve godine a predstoji joj duži let.

Sedalica: Jeste da korišćenje auto-sedalice podrazumeva kupovinu još jedne karte, ali to je najsigurniji način putovanja. Pojedine avio-kompanije imaju posebna sedišta na koja možete da namestite dečju auto-sedalicu, pa se raspitajte o tome. Konsultujte se sa osobljem aerodroma da li je vaša auto-sedalica kompatibilna sa sedištima u avionu.

Kolica: Većina avio-kompanija neće u težinu prtljaga ubrojati kolica. Kolica možete da zadržite sve do tunela ili do stepenica aviona. Ukoliko presedate, prilikom prijave leta naglasite da ćete kolica zadržati sve do aviona i dobićete nalepnicu za njih.