Saznajte sve što Vas interesuje o Trudnoći - Majčino Mleko, Dojenje, Ishrana Bebe

Bolest Pluća - Duševna Bolest - Šećerna Bolest
Visok krvni pritisak
01.06.2012
visok-krvni-pritisakHipertenzija, arterijska hipertenzija ili hipertonija su izrazi koji se najčešće čuju kada se spomene visok  krvni pritisak. Kako god da je nazovemo, nesumnjivo je da ova bolest predstavlja jedan od glavnih rizika za nastanak koronarnih bolesti poput angine pektoris i infarkta miokarda, moždanog udara i hronične bubrežne bolesti. Drugim rečima, hipertenzija je patološko stanje od koga srce postaje veliko, a bubrezi mali. Naučno je dokazano da ljudi koji boluju od povišenog pritiska imaju više od 6 puta veći rizik obolevanja od koronarne bolesti i više od 19 puta veći rizik od cerebrovaskularne smrti. Međutim, da bi se dobro razumeo fenomen povišenog pritiska, neophodno je prvo objasniti šta u stvari znači arterijski krvni pritisak.
Pod pojmom “krvni pritisak” podrazumeva se pritisak krvi u arterijama ljudskog organizma. Ljudsko srce radi na principu pumpe. Ono pumpa krv kroz telo arterijama. Velike arterije koje se granaju u manje arterije nazivaju se arteriole. One se dalje granaju u kapilare koje snabdevaju kiseonikom sve organe ljudskog tela. Nakon toga, krv se vraća ui ljudsko srce kroz vene. Drugim rečima, ljudsko srce ispumpava krv preko aortnog zaliska u aortu iz koje naša krv struji i raspoređuje se u sve njene ogranke do najmanjih arterija, arteriola i kapilara. U normalnim uslovima, kada krv cirkuliše u arterijama, ona vrši pritisak na zidove krvnih sudova. Izraz “arterijalni pritisak“, dakle, predstavlja pritisak koji vrši krv na zidovima arterija. Ovaj pritisak mora biti dovoljan da osigura adekvatnu perfuziju tkiva u periodu aktivnosti i u periodu opuštanja. Arterijski pritisak nastaje kao rezultat dve sile. Jednu stvara leva komora srca koja istiskuje krv u aortu. Za razliku od nje, desna komora potiskuje krv preko pulmonalnog zaliska u plućnu arteriju. Drugu silu stvaraju arterije, odnosno njihova sila otpora protoku krvi. Određeni nervni impulsi mogu da uzrokuju širenje ili skupljanje arterija. Ako su kapilari široko otvoreni, krv lako može teći kroz njih. Međutim, kada su kapilari suženi, krv teže teče kroz njih i pritisak u kapilarima raste. Tada se može pojaviti visoki krvni pritisak ili hipertenzija. Kad se ovo dogodi srce postaje opterećeno. Kod povišenog arterijskog pritiska povećan je pritisak krvi u krvnim sudovima što može dovesti do ozbiljnih oštećenja arterija i srca.
Opširnije...
 
Cystitis nonspecifica
23.05.2012
CYSTITIS_NONSPECIFICADefinicija i etiopatogeneza:
Zapaljenje mokraćne bešike, izazvano uzročnicima iz grupe mešovite i banalne mikroflore, nastalo češće descedentnom diseminacijom uzročnika iz gornjeg segmenta urotrakta ili ascedentnim širenjem infekcije iz uretre i prostate, a ređe kao primamo žarište infekcije.

Klinička slika:

A - Predominantna simptomalologlja - Cistični sindrom
1. Dizurija i polakiurija (učestaio, bolno mokrenje od osećaja pečenja do pojave tenezmi sa mokrenjem malih kolićina urina, osećajem neispražnjenosti bešike i izraženim nagonom za ponovno mokrenje)
(Tenezmi = bolne kontrakcije pri mokrenju)
2. Algurija - pojava mutnog urina promenjenog fbtidnog mirisa
3. Piurija - pojava gnoja u urinu uz obilje leukocita
4. Hematurija - Terminalna (pojava krvi u urinu pri kraju mikcije) ili Totalna
B - Prateća ali neobavezno prisutna simptomatologija
1. Subfebrilna temperatura
Opširnije...
 
Pneumocystis carinii
16.05.2012
pneumocystis_cariniiPneumocystis carinii spada u rod gljivica koja nije patogena za zdrave osobe sa dobrim imunitetom.Infekcija nastaje kod maligna oboljenja, AIDS, transplantacija organa, dugotrajna imunosupresivne terapije.Pneumocistoza je gljivična infekcija pluća, koji se manifestuje u vidu raznih simptoma kao: povišena telesna temperatura, suv kašalj, otežano disanje, kasnije kao posledica diseminacije iz pluća u druge organe  limfne čvorove, slezinu, pankreas, mozak, jetra itd.

Dijagnoza:

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, RTG pluća, izolacija uzročnika iz sputuma, bronhoskopija, biopsija pluća.

Lečenje:

Vrlo je kompleksno.Primenjuje se Pentamidin, Trimethoprim-Sulfamethoxazol uz simptomatsku terapiju.
 
Fasciola Hepatica
14.05.2012
Fasciola_HepaticaFasciola Hepatica  (veliki metilj) vrsta parazita koji se parazitira u žučnim putevima domaćih  životinja ili retko kod čoveka. Pričvršćuje se za sluzokožu žučnih puteva, bez nesavršenog digestivnog trakta, bez analnog otvora, hermafrodit je.Preko stolice se izbacuju crva.U jajetu se nalaze embrion-miracidijum, čiji se dalji razvoj odigrava u prelaznom domaćinu, vodeni puž i kad napušta pužića prilepi se za travu sluzavim omotačem i sazreva se u metacerkariju.Unošenjem povrća, koji je zaražen metacerkarijom nastaje infekcija.Oslobadjaju se larve u digestivnom traktu, probijajući zid creva i kroz trbušnu duplju dospeva do jetre, gde se hrani hepatocitima i kao zreli parazit ulazi u žučne puteve.Obeljenje ovim parazitom nosi naziv fascioloza sa raznim simptomima kao febrilnost, povraćanje, bol, ispod desnog rebarnog luka, eozinofilija, ikterus.

Dijagnoza:

Postavlja se na osnovu nalaženja jaja u stolici ili u duodenalnom soku.Rade se i razne serološke reakcije kao IFAT, RVK itd.

Lečenje:

Primenjuje se antihelmintinska terapija.Prazinkvantel-antihelmintink širokog spektra ili Bithional, uz simptomatsku terapiju.
 
Herpes labialis - groznica na usnama
08.05.2012

herpes_labialisHerpes

Labialis (herpes febrilis) – je veoma česta groznica. Može se pojaviti
na usnama, nosu, ustima i obrazu. Uzrokuje ga herpes-virus tip 1.
Herpes virus tip 2 obično uzrokuje infekciju na polnim organima. Oba
virusa mogu uzrokovati pojavu plika na licu i polnim organima.

Način prenosa

Virus se širi dodirom ili preko zajedničkog pribora i posuda za jelo, žileta ili peškira.

Simptomi

Na otečenoj crvenoj i bolnoj koži sa spoljne strane usta ili usne ili pored nje, javljaju se mali plikovi ispunjeni tečnošću.
Plikovi zatim puknu i vlaže, stvori se žuta krasta koja otpadne te ranica zaceli nakon 7 do 10 dana.
Simptomi se mogu javiti 2 do 20 dana nakon što je organizam bio izložen
virusu. Jedan do dva dana pre izbijanja plika na tom se mestu može
osetiti svrab, bol i bockanje i peckanje.
Opširnije...
 
«PocetakPrethodna12345678910SledecaKraj»

Strana 9 od 224
 

Korisni Linkovi

Ko je Online