Mučno osećanje straha i nespokojstva koje pojedine osobe ispoljavaju u odredjenim situacijama, ili u prisustvu nekih predmeta koji objektivno nisu opasni i koji ih stvarno ne ugrožavaju.U nekim situacijama tako nelagodno osećanje nikad se ne javlja.Osoba se uočava apsurdni karakter ovog osećanja straha, ali u trenutku kada se u njemu javi ne može da ga savlada.
Fobije se sreću kod osoba s fobičnim neurozama, ali i u drugim mentalnim poremećajima.Praktični značaj imaju svakako fobične neuroze.Postoji primarno neki od sledećih fobičnih sadržaja.
*Kod situacionih fobija- strah se javlja u slučajevima kada se osoba nadje u nekom odredjenom mestu (agrofobija,klaustrofobija).
*U fobijama od predmeta-strah se javlja u prisustvu odredjenih predmeta kao i nekih životinja (šiljastih, oštrih predmeta).
*Kod impulzivnih fobija kod osoba se javlja strah pri pomisli da je učinio nešto opasno ili nedopušteno.
Ove fobične neuroze bitno se razlikuju od opsesivnih neuroza jer se u fobija strah i mučnina doživljavanja gube odmah čim se osoba nadje izvan kritične situacije ili domašaja predmeta.
Sa kliničkog aspekta fobije su raznovrsne koje najčešće se vidjaju u praksi.
Agrofobija je strah od javnih trgova prostora.Osoba je uznemirena kada se nadje na nekom otvorenom prostoru (trg,ulica) u tim trenucima mogu se javiti disponične krize, prekardijalni bolovi, drhtanje vrtoglavica.Čim se osoba udalji s tog kritičnog mesta simptomi se povlače.Zato nastoji ta osoba da izbegne tu situaciju.Drži se blizinu zida ili prolaznika, koristi automobil ili javni prevoz.
Klaustrofobija je strah od zatvorenih mesta.Kad se osoba nadje sama zatvorena u nekom skučenom prostoru, niska tavanica,mali prozori, obično nadju izgovor da pribegnu takve lokacije.
Fobija od prevoznih sredstava odnosi se na vožnju podzemnom železnicom (bliska klaustrofobija), ili vožnja automobilom, vozom.Osećanje nelagodnosti u ovim situacijama je velika ali osoba često nije u situaciji da promeni pravac i mesto kretanja vozila, ili da ga zaustavi.
Fobija od otvorenog prozora osoba doživljava strah kad se nadje pored otvorenog prozora, pomišlja da će biti bačen.Slična su osećanja kod nekih osoba kad se nadju na mostu, na strmnim obalama pored mora ili reke, na vrhu spomenika.
Fobija od oštrih i šiljastih predmeta veoma je rasprostranjena, naročito kod mladih majki kad vide makazu, noževe, čiode.Ove osobe obično se plaše vrele vode vatre, oružja, i svih drugih predmeta kojima mogu da se nanese povreda.
Eritrofobija to je strah da se ne pocrveni na javnom mestu.Takve osobe izbegavaju društvene komunikacije i nastoje da stave velike crne naočare na lice skrivanjem lica čak i novinama.Tu dolazi fobija od kamere, slikanja.
Pantofobija u pitanju je difuzno anksiozno stanje, koji se javlja u prisustvu mnogobrojnih predmeta kao i o mnogobrojnim situacijama „stah od svega i svačega“.U pitanju je samo neodredjen nemir, nespokojstvo koji ni samoj osobi nije jasno.
Nozofobija (strah od bolesti) -bliža je hipohondriji nego fobičnoj neurozi.
Fobični simptomi mogu biti elektivni ili, kod jedne osobe različiti sadržaji mogu dovesti do fobičnih doživljavanja.Fobične neuroze se javljaju kod patoloških nastrojenih osoba, kod kojih postoji tendencija za izbegavanjem situacije koje kod njih mogu da potenciraju ili provociraju osećanje nelagodnosti stida, straha, inhibicije.
Fobičari su uglavnom hiperemotivne osobe, koje se stalno nalaze u stanju nemira, treme, napetosti.Neki put beže u preteranu aktivnost praćenu varljivim osećanjem sigurnosti.
Fobičar se brani od nesvesnih pulsija vezano za neki konflikt obično je u pitanju nerazrešena Edipalna situacija.-Edipov kompleks.Zato se radja nemir, tenzija, suprotstavljanje, i želja da izadje i fiksira anksioznost.Ovi mehanizmi se odigraju ispod nivoa svesti.Postoje lake i epizodne forme fobične neuroze, ali i sa hroničnom evolucijom i progresivnim pogoršanjem.
Depresivna reagovanja kod fobičara su česta, a izaziva ih preterani umor, fizičke i psihičke traume.
Interesantno je kod dece prave fobične neuroze moraju se razgraničiti od normalnih fobičnih doživljavanja, koja su u tim godinama vrlo česta.Noćni strah postoji kod dece do kraja druge godine života.Strah od mraka do četvrte godine, strah od velikih zatim od malih životinja do šeste godine života.
Lečenje u celini fobične reakcije-neuroze povoljno reaguju na medikamentnu terapiju.Propisuju se umirujući lekovi posebno dijazepanski preparati, koji ublažuju osećanje nelagodnosti, zatim neuroleptici,antidepresori koji se daju u težim slučajevima.Relaksacijom se ponekad postižu povoljan terapeutski efekat.Psihoterapija analitički usmerena ima najznačajniju indikaciju.Dužina lečenja fobije se varira od slučaja do slučaja, mada u principu lečenje traje dosta dugo.
