Koliko često bi trebalo uzimati detetu bris iz grla i nosa?
Ukoliko dete često boluje od bakterijskih infekcija nosa i grla, detetu kod svake sumnje na mogućnost postojanja infekcije pre upotrebe terapije treba uraditi bris nosa i grla. Na taj način se postavlja definitivna dijagnoza smetnji vašeg deteta kao i način daljeg lečenja. Takodje 10-15 dana nakon završetka terapije treba ponoviti briseve kako bi se utvrdilo da li je izlečenje potpuno, ili postoje znaci eventualnog kliconoštva. Takođe kod dece koja borave u kolektivima, a češće boluju od bakterijskih infekcija nosa i grla povremeno (naročito u zimskim periodima) treba kontrolisati briseve.
Kada roditelj može da posumnja da dete ima neku bakteriju u grlu i nosu?
Bakterijske infekcije grla i nosa najčešće se javljaju kod dece koja borave u kolektivima. Postoje bakterije koje su specifične za mikrosredinu nosnih hodnika i grla tj.krajnika. Definitivna dijagnoza bakterijskih infekcija grla nosa postavlja se na osnovu kliničke slike i pregleda od strane lekara, a potvrđuje se mikrobiološkim analizama (brisevi).
Bakterijska infekcija nosa se klinički manifestuje: zapušenim nosnim kanalima, sa obilnom gnojno zelenom sekrecijom, koja može curiti spolja ili ga dete guta, te mu se iz usta može osetiti neprijatan zadah. Ukoliko duže traje, a ne leči se infekcija se može komplikovati povišenom telesnom temperaturom, slabijim napredovanjem deteta i širenjem infekcije na okolne regije (sinusi, uši, grlo, bronhije). Bakterijske infekcije grla se najčešće manifestuju sledećim simptomima: jak bol u grlu praćen neprijatnim zadahom, bolno i otežano gutanje, povišena telesna temperatura, bol iz grla se može širiti u vrat i ka ušima, malaksalost. Pojedine bakterijske infekcije grla mogu biti i asimptomatske, kada je dete najčešće kliconoša i može biti izvor infekcije za druge.
Kako tretirati upornu streptokoku koja se vraća ukoliko su deca u kolektivu?
Svako dete kod koga je brisom dijagnostikovana bakterija treba lečiti adekvatnim antibiotikom prema nalazu brisa tj.antibiogramu. To lečenje mora trajati minimalno 7 dana. Nakon toga treba napraviti pauzu od minimum 7 dana i potom ponoviti bris. S obzirom na boravak u kolektivu treba nešto češće ponavljati briseve ukoliko te bakterije prave detetu manifestne infekcije. Ukoliko se radi o hroničnim infekcijama nepčanih krajnika koje su praćene gnojnim anginama, dete treba uputiti dečjem otorinolaringologu radi procene daljeg lečenja.
Kako dolazi do upale trećeg krajnika?
Treći krajnik (adenoid) predstavlja normalnu skupinu limfnog tkiva gornjeg sprata ždrela, odmah iza nosnih hodnika. Do upale trećeg krajnika dolazi veoma često usled širenja infekcije iz nosa, koja nije lečena. Dete „šmrkanjem“ uvlači infektivne agense prirodnim putem iz nosnih hodnika unazad prema trećem krajniku, gde se nastavlja infekcija. Usled zapaljenja treći krajnik se još više uvećava, čime dodatno zatvara disajni put, pa dete prestaje da diše na nos, već diše isključivo na usta. Upala trećeg krajnika se manifestuje sledećim simptomima: zapušen nosić sa disanjem na usta, nosna sekrecija može biti izražena ali i smanjena usled širenja infekcije pozadi, što dovodi do slivanja niz zadnji zid ždrela i gutanja sekreta. Kao simptomi javljaju se: povišena telesna temperatura, podočnjaci, suva usta, neprijatan zadah iz usta. Ovo je veoma teško stanje za dete jer ono usled otežanog disanja na nos prekida ishranu, veoma često odbija da uzima tečnost i lekove. Ukoliko se dijagnoza i terapija ne sprovedu adekvatno brzo, dolazi do komplikacija od okolnih regija u vidu: upale grla, uva i sinusa.
Da li preporučujete vadjenje trećeg krajnika i u kojim situacijama?
Operacija trećeg krajnika (adenoidektomija) izvodi se u slučajevima kada je treći krajnik toliko uvećan da izaziva simptome i van infekcije, kao što su disanje na usta usled hronično zapušenog nosa, noćno hrkanje, slabija koncentracija, karakterističan izgled deteta opisan kao „adenoidni facijes“ – bleda loža lica, veliki podočnjaci, otvorena usta, izmenjena denticija. Ako su deca sklona infekcijama, moguće su česte infekcije trećeg krajnika. Treći krajnik može operisati već nakon navršene prve godine života, ali da je najbolje to uraditi u uzrastu od tri godine. Intervencija je kratkotrajna, izvodi se u opštoj anesteziji, kroz usnu duplju, a mali pacijent istoga dana u večernjim satima može da ide kući. Preporučuje se da jede hladniju, lakšu hranu, a u kolektiv se može vratiti odmah nakon prve kontrole (koja se obavlja dan nakon intervencije).
Zbog čega je bitna redovna toaleta nosa? Koliko puta dnevno bi trebalo ubrizgavati fiziološki rastvor?
Upala nosa je stanje koje je imalo svako dete. Najčešće se radi o običnoj prehladi koja se može javiti i kod novorođenčeta i kod starije dece. Manifestuje se bistrom sekrecijom iz nosa, zapušenim nosićem, kijanjem. Što je dete mlađe to je ovaj problem teži. Novorođenčad i bebe razvijaju disanje na usta tek nakon trećeg meseca života, tako da ako se javi ovaj problem zapušenog nosića to predstavlja veliki problem u ishrani bebe koja tada ili isprekidano uzima mleko ili odbija da jede. Ovo stanje najčešće kratko traje i roditelji ga sami mogu rešiti pravilnom toaletom nosa. Bebama toaletu sprovode roditelji, što često predstavlja traumu za roditelja, ali je velika pomoć za dete. Kod starije dece ( od 1.5-2 godine) decu treba učiti da sami čiste nosić. Ukoliko ovakvo stanje traje duže od 3-5dana, treba se javiti lekaru. Ono što je najbitnije kod dece koja su sklona ovakvim infekcijama, jeste da deca nauče da pravilno sprovode toaletu nosa koja podrazumeva da nakon pranja ruku i igranja u prirodi ili po dolasku iz kolektiva koriste sprej fiziološkog rastvora čime mehanički ispiraju potencijalne infektivne agense iz nosića. Nelečenje ili neadekvatno lečenje ovog problema najčešće je uzrok ostalih ORL infekcija kod dece. Pravilna toaleta nosa podrazumeva korišćenje spreja fiziološkog rastvora više puta u toku dana (2-3 puta kod manje dece, 4-5 kod starije).
Koje fiziološke rastvore preporučujete i zbog čega? Šta oni treba da sadrže?
U našoj svakodnevnoj praksi kod dece se u prevenciji akutnih ORL infekcija koristi preparat Nisita u obliku spreja koji je pre svega fiziološki, pogodan za upotrebu kod beba, deca ga mogu sama aplikovati, lak i jednostavan je za upotrebu. Njegova prednost u odnosu na slične preparate jeste poboljšan sastav – Nisita sprej je puferovan, što znači da je pH rastvora prilagođen normalnoj pH vrednosti sluznice nosa. Ovako formulisan preparat sprečava razmnožavanje bakterija, a deci je prijatan za upotrebu jer ne dovodi do neprijatnog osećaja peckanja.
Ono na šta treba upozoriti roditelje jeste da ovakav preparat mogu slobodno koristiti sami, za razliku od kapi za nos koje isključivo mogu koristiti nakon konsultacije sa svojim lekarom.
