Lyssa – Besnilo

0
203

lyssaBesnilo je smrtna virusna bolest, koji se klinički odlikuje psihomotornom ekscitacijom,hidrofobijom i paralizom disanja.Bolest prouzrokuje virus besnila, koji ima afinitet za nervno tkivo.Virus je otporan na niske temperature a neotporan na visoke.Ulični virus izaziva spontano oboljenje kod životinja sa neodređenom inkubacijom od nekoliko nedelja, do jedne godine.
Ustaljeni virus-„virus fix“,je drugi tip virusa tu je inkubacija 7 dana.U moždanim ganglijama obolelih od besnila bilo životinje ili čovek  nalazi se Negrijeva  telašca,tvorevine koje se isključivo  viđaju samo kod besnila.Virus besnila se nalazi u perifernom i u centralnom nervnom sistemu, krvi, jetri, slezini itd.Pre pojave simptoma virus se nalazi već u pljuvačci.Bolest se razvija kod čoveka direktno ujedom obolele životinje, ili ako je na povređenu kožu  dospela pljuvačka obolele životinje.Kod čoveka postoji dva tipa besnila:
1)Furiozno besnilo odlikuje se psihomotornom uznemirenošću, hidrofobijom, opštim znacima.Bolesnik je neraspoložen ima strah, nesanicu uzrujanost, bezciljno lutanje a na povređenom mestu postoji crvenilo, bol i osetljivost.Najkarakterističnije je simptom hidrofobija (strah od vode),zatim grč  laringealne muskulature što otežava gutanje, zatim aerofobija-senzorijalna manifestacija, logoroičnost govore bez prekida, haluciniraju i mnogo pljuju zbog pojačane hipersalivacije.Temperatura povišena uz tahikardiju i tahipneju.
Evolucija bolesti kratko traje par dana, i obično pred smrt psihomotorna uznemirenost nastaje zatim paraliza ekstremiteta i ostale muskulature.Drugi tip besnila je:
2)Tiho ili paralitično besnilo.Ovo je znatno teži oblik, mada je izazvan istim virusom, inkubacija je duža, nedostaje psihomotorna uznemirenost, a hidrofobija se kasnije javlja ili čak nedostaje.Tu je karakteristično paraliza nervus facialis, ekstremiteta,dijafragme.Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, epidemioloških podataka, i kliničke slike.
Važnu ulogu igra zaštita,sprečiti oboljenje životinja sa kojih se besnilo može da prenese na ljude.Sprečavanje oboljenja životinja postiže se veterinarskim merama koje imaju za cilj uništavanje sumnjivih životinja.
Sprečavanje pojave oboljenja kod ljudi povređenih od bolesne životinje postiže se antirabičnom vakcinacijom.Vakcinu treba dati kada za to postoji apsolutna indikacija.

POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.