Kokain

0
331

Šta je kokain?

kokaKokain je veoma adiktivan stimulans koji direktno deluje na mozak. To je jedna od najstarijih poznatih droga. Čista supstanca, hidrohlorid koristi se više od 100 godina, a lišće koke, izvor kokaina, zvaće se već hiljadama godina.
Čisti kokain je prvi put dobijen iz lišća Erythroxylon coca grma, koji raste u Peruu i Boliviji, sredinom devetnaestog veka. Ranih 1900-ih to je postala osnovna stimulativna droga od koje su pravljeni tonici/eliksiri korišćeni za lečenje različitih bolesti.
Danas je kokain droga drugog stepena, što znači da se vrlo često zloupotrebljava, ali se može koristiti i u legalne medicinske svrhe, kao što je lokalna anestezija kod nekih operacija oka, uha i grla. Kokain je jedna od najsnažnijih supstanci sa stimulativnim delovanjem na centralni nervni system.
U suštini postoje dve hemijske forme kokaina: hidrohlorid i „freebase“, odnosno slobodna baza.
Hidrohlorid ili kokain u prahu rastvara se u vodi, a prilikom zloupotrebe uzima se intravenozno (kroz venu) ili intranazalno (kroz nos). Slobodna baza kokaina se koristi za pušenje.
Kokain se obično prodaje na ulici kao fini, beli, kristalizovani prah koji se u zargonu zove „koka“, „koks“ itd.
Ulični dileri u kokain dodaju skrob, puder i/ili šećer, ili droge kao što je prokain (lokalni anestetik) ili stimulante kao što su amfetamini. Bez mirisa je i gorkog je ukusa.
Čisti kokain ne može da se puši direktno, jer ga visoka temperatira razara, tako da izostaje osnovni efekat. Iz tog razloga osobe koje žele da puše kokain u tu svrhu koriste slobodnu bazu u vidu tzv, kreka.

Šta je krek?

Krak (Crack) je ulični naziv za slobodnu bazu kokaina koja se dobija tako što se kokain hidrohlorid u prahu prerađuje da bi se dobila supstanca pripremljena za pušenje. Termin „crack“ je nastao zbog toga što se čuje pucketanje kad se dobijena smesa puši.
Crack kokain se dobije kada se kokain pomeša sa amonijakom ili sodom bikarbonom i vodom, a zatim zagreje da ispari hidrohlorid. Kad se krek puši, korisnik oseća euforiju za manje od 10 sekundi.
Ovako brz i snažan efekat doveo je do toga da krek stekne ogromnu popularnost sredinom 1980-ih. Osim toga, krek se jeftino proizvodi i prodaje, pa je i to uticalo na njegovu popularnost.
Osnovni putevi kojima se kokain unosi u organizam su:
– oralni (žvakanje)
– intranazalni (ušmrkavanje)
– intravenozni (injiktiranje)
– inhalatorni (pušenje)
Droga se, takođe može utrljati u tkivo sluzokože i najčešće se utrljava u ustima iznad zuba, direktno na desni. Neki korisnici kombinuju kokain ili crack sa heroinom i to se naziva „speedball“.

Efekti uzimanja kokaina

Uzet u malim količinama (do 100 mg) kokain obično kod korisnika stvara osećaj euforije, energičnosti, govorljivosti i dolazi do promena u percepciji.
Može se, takođe, privremeno smanjiti potreba za hranom i spavanjem. Neki korisnici smatraju da im droga pomaže pri bržem izvođenju jednostavnih psihičkih i intelektualnih zadataka, dok drugi mogu iskusiti suprotne efekte
Dužina trajanja euforičnih efekata koje stvara kokain zavisi od načina unošenja droge u organizam. Što je brža apsorpcija to je euforija intenzivnija. Takođe, što je brža apsorpcija, to je kraće trajanje osećanja opijenosti. Po ušmrkavanju, euforija relativno sporo počinje, ali može trajati 15 do 30 minuta, dok kod pušenja traje od 5 do 10 minuta.
Kratkoročni efekti kokaina manifestuju se sužavanjem krvnih sudova, proširenim zenicama, ubrzanim kucanjem srca, povišenom temperaturom i krvnim pritiskom.
Veće količine kokaina (nekoliko stotina miligrama ili više) mogu intenzivirati osećaj euforije, ali takođe mogu dovesti do agresivnosti, bizarnog i nasilnog ponašanja, što može biti praćeno drhtavicom, vrtoglavicom, grčevima u mišićima, paranojom, ili, kod ponovljenog uzimanja, toksičnom reakcijom sličnom onoj kod trovanja amfetaminima.
Neki korisnici kokaina osećaju nemir, napetost, razdražljivost i zabrinutost. U retkim situacijama može doći do iznenadne smrti i posle prvog uzimanja. Kokainom izazvane smrti su rezultat prestanka rada srca ili napada za kojim sledi prestanak rada respiratornog sistema.
Ne postoji siguran način uzimanja kokaina. Svaki način dovodi do apsorpcije toksičnih količina kokaina, što može dovesti do akutnih kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih teškoća koje mogu rezultirati iznenadnom smrću.

Zavisnost od kokaina

Ponovljena upotreba kokaina može dovesti do zavisnosti i drugih štetnih posledica po zdravlje. Efekti kokaina se javljaju gotovo odmah po uzimanju jedne doze i nestaju nakon nekoliko minuta ili sati.
Kokain je adiktivna droga. Kokainoman ne postaje slično heroinskom zavisniku fizički zavisan, ali zato razvija izuzetno snažnu psihičku zavisnost. Pošto prvi put proba kokain, osoba će teško moći predvideti ili kontrolisati kada će je i do kada uzimati. U odnosu na heroin kokain toleranciju stvara vrlo postepeno i slabije izraženu. Socijalni ili rekreacioni uživaoci se truda da se održe na povremenom korišćenju kokaina, što im u velikom broju slučajeva i uspeva.
Može da se razvije vidljiva tolerancija na kokain o kojoj mnogi narkomani govore, a to znači da ne uspevaju da ponovo dožive prijatne efekte koje su doživeli prvi put. Zato jedan broj uživalaca kokaina stalno povećava doze da bi intenzivirali i produžili euforične efekte. Dok se prag toleracije za uzbuđenje povećava, korisnici mogu postati osetljiviji na kokainske anestetičke i konvulzivne (izaziva grčeve) efekte, bez povećavanja količine uzete droge. Ova povećana osetljivost može biti uzrok iznenadne smrti posle uzimanja relativno malih doza kokaina. Ukoliko se droga uzima ponovno i u sve većim količinama dolazi do stanja povećane razdražljivosti, nemira i paranoje. Ovo može rezultirati pravom paranoidnom psihozom, gde osoba gubi svaki kontakt sa stvarnošću i doživljava halucinacije.

Apstinencijalna kriza

Kokainska apstinencijalna kriza ima tri faze:
1. Inicijalna faza “kokainski udar” (proždrljivost, nesanica, depresija) traje 1 – 2 dana
2. Apstinencijalna kriza u užem smislu (disforija, aneksioznost)
3. Faza ekstinkcije (gašenje)
Apstinencijalna kriza traje 7 dana I od spomenutih simptoma najizraženiji su simptomi depresije koji su neretko prožeti samoubilačkim razmišljanjem. Kokainomani su zapravo često I politoksikomani jer apstinencijlanu krizu ublažavaju upotrebom sedative I alkohola.

Zdravstvene posledice

Kontinuirana i česta upotreba kokaina vrlo često ima za posledice veoma neprijatna stanja, kao što su nervosa, razdražljivost, promene raspoloženja, nesanica, paranoja I sumanute ideje proganjanja, halucinacije i iskrivljavanje sluha. Velike medicinske komplikacije su vezane za upotrebu kokaina. Neke od najčešćih su: kardiovaskularni problemi kao što su aritmija i srčani udar; respiratorni problemi kao što su bol u grudima i prestanak disanja; neurološki problemi kao što su moždani udar i glavobolja; stomačni problemi kao što su bolovi u abdomenu i mučnina. Pored ovih mentalnih smetnji I poremećaja, nakon dugotrajnog uzimanja kokaina, često se sreće i: poremećaji očiglednog ponašanja, pojačani impuls za kretanjem I pričanjem, oštećeno sećanje, preosetljivost na buku, konfuzna stanja I brzo intelektualno zamaranje, impotencija.

POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.