Potpuna gluvoća jedno je od najtežih oštećenja prirodnih sposobnosti čoveka, koje ga isključuje iz uobičajene komunikacije sa drugim ljudima i neumitno društveno izoluje.
Izgubljeno čulo sluha, ili nemogućnost neke osobe da čuje – što bi mogle biti sažete definicije gluvoće – teško da mogu da opišu i delić onoga što bi se moglo nazvati životom u svetu bez zvukova. Čulo sluha je složen mehaničko-biohemijski i bioelektronski sistem prenosa, prijema i obrade zvuka, u kome učestvuju spoljašnje, srednje i unutrašnje uvo, sve sa ciljem da se zvuk „dovede“ do mozga u kome konačno i nastaje osećaj sluha. Kad je reč o slušnim nedostacima srednjeg uva, koje ima zadatak da zvuk prenese do receptora u unutrašnjem uvu, medicina već decenijama, rutinski, pomaže čoveku da ih prevaziđe. Pomoć pacijentima sa obolelim ili uništenim unutrašnjim uvom nešto je skorijeg datuma, ali za razliku od sveta, gde su i nove tehnologije u primeni više od decenije, kod nas se one praktikuju tek od kraja 2002. Bilo kako bilo, u svim pomenutim slučajevima reč je o – implantatima. O njima nam govori specijalista otorinolaringologije, doktor Ranko Dergenc, profesor Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, stručnjak koji već više od deset godina rukovodi Klinikom za uvo, nos i grlo pri Kliničko-bolničkom centru „Zvezdara“.
„Provetravanje“ uva
Najjednostavnija vrsta implantata jesu aeracione cevčice. Njihovo usađivanje u bubnu opnu zapravo je pokušaj da se priroda na neki način „prevari“ i, za kraće ili duže vreme, veštačkim putem uspostavi neophodno ventiliranje bubne duplje, sve do obnavljanja prirodne funkcije Eustahijeve trube.
Za uspešan „rad“ bubne duplje, da bi srednje uvo prirodno sprovodilo zvuk, neophodno je da u bubnoj duplji postoji vazduh pod normalnim spoljašnjim poritiskom. Ukoliko se to ne dešava, funkcija srednjeg uva je obavezno narušena. Zato se, u odsustvu normalne ventilacije kroz Eustahijevu trubu, pribegava implantiranju aeracione cevčice u bubnu opnu, pa se na taj način srednje uvo provetrava direktno kroz usađeno pomagalo, za određeno vreme koje može trajati više meseci ali i više godina, sve dok se ne uspostavi normalna funkcija Eustahijeve trube.
Ta procedura je, prema rečima našeg sagovornika, vrlo jednostavna, izvodi se u celom svetu, a Klinika za uvo, nos i grlo pri KBC „Zvezdara“ je na tom polju jedan od pionira u Srbiji, sa praksom dugom više od dve decenije. Klinika ima vrlo veliki broj pacijeneta kojima se implantiraju aeracione cevčice, iz prostog razloga što veliki broj dece ima problema sa provetravanjem bubne duplje. O tome govori i podatak da su na Klinici, za pomenutih 20 godina, aeracione cevčice implantirane kod više od 6.000 mališana, pri čemu se ta operacija sprovodi najčešće udruženo sa operacijom trećeg ili sva tri krajnika. Operacija, inače, jeste karakteristična za dečji uzrast, ali se radi i kod odraslih, mada u neuporedivo manjem procentu.
Dr Dergenc takođe ističe da se rutinska metoda implantacije aeracionih cevčica svakodnevno sprovodi ne samo na klinici koju on vodi, već i
