Akutne infektivne bolesti odlikuju se u kliničkom pogledu svojom posebnom simptomatologijom, i evolucijom.Postoje različite subjektivne i objektivne simptomi. Neki od njih su zajednički skoro za sve infektivne bolesti, jer su znak opšte infekcije i nazivaju se opštim simptomima, infektivne bolesti dok su druge karakteristični samo za pojedine infektivne bolesti i nazivaju se specifičnim simptomima. Opšti simptomi su posledica dejstva,živih mikroorganizama ili njihovih toksina na organizam u celini a to su:Poremećaj opšteg stanja, tempratura,obložen jezik, poremećaj kardiovaskularnog aparata, herpes febrilis,promene u krvi i mokraći i drugo. Poremećaj opšteg stanja se ispoljava čitavim nizom subjektivnih simptoma: opšta malaksalost, bezvoljnost, poremećaj sna, pospanost, glavobolja, bolovi u mišićima, gubitak apetita itd.
Temperatura je najčešći simptom infektivnih bolesti, ali nije specifičan, jer se pojavljuje i kod drugih oboljenja.Temperatura se javlja kao posledica poremećaja funkcije centra za termoregulaciju, usled dejstva pirogenih supstancija nastalih iz raspalih bakterija. Povećana temperatura subjektivno se manifestuje osećanjem toplote, ili hladnoće a ponekad i znojenjem. Objektivno povišenjem temperature, zažarenim licem, ubrzanim disanjem i toplom kožom a često i ubrzanim pulsom. Neke infektivne bolesti odlikuju se visokom temperaturom i preko 40 celziusovih stepeni i zovu se hiperpiretične temperature. Visina temperature zavisi od:
-uzrasta bolesnika,konstitucije, od imunobiološkog stanja. Prema dnevnom kretanju temperature mogu da budu:
-Febris continua,visoka temperatura gde su razlike u toku dana 1 celziusovih stepeni
-Febris remitens ako su razlike u toku dana veće od 1 stepen
-Febris intermitens ako temperatura u toku dana pada na normalu a oscilacije prelaze 2 stepena.
