|
Izazivač akutne upale su najčešće bakterije i to: Streptococcus pneumoniae i Haemophilus influenza. Utvrđeno je da postoje i drugi faktori koji povećavaju rizik od oboljevanja srednjeg uha, kao što su nasledni faktor, pušenje u prostorijama gde dete boravi, rascep nepca, Daunov sindrom, niske temperature i loši socio ekonomski uslovi života. Infekcija srednjeg uha je moguća kod dece koja su u prve tri godine imala nekoliko akutnih upala uha.
Kako izgleda klinička slika Obično dolazi do širenja infekcije iz nazofarinksa. Serozni ili gnojni sekret se nakuplja u srednjem uhu, iza bubne opne, što dovodi do pojave iznenadnog, jakog i konstantnog bola u uhu. Bol je često praćen osećajem pritiska ili blokade uha. Kod oko polovine obolelih javlja se umereno povišena telesna temperatura. Visoka telesna temperatura govori u prilog pridružene sistemske infekcije (pneumonije, meningitisa). Mogu da se jave i digestivni poremećaji u vidu smanjenog apetita, dijareje i povraćanja. Nagomilani sekret u srednjem uhu sprečava vibracije bubne opne, tako da je sluh oslabljen. Kod beba simptomatologija je atipična. Beba iznenada postaje uznemirena, plače, trlja glavu o jastuk, prinosi ruku ušima, odbija hranu. Pri dojenju, usled negativnog pritiska u usnoj duplji, refleksno dolazi do jakog bola u uhu, tako da beba ispušta dojku uz vrisak. Mogu da se jave i dijareja, kašalj i temperatura. U nelečenim slučajevima, nagomilani sekret može da probije bubnu opnu. Izlaskom sekreta iz uha bolovi popuštaju i smanjuje se temperatura. Nastalo oštećenje može samo po sebi da se zatvori. U suprotnom, rupica ostaje otvorena, sekrecija se nastavlja, dovodeći postepeno do gubitka funkcije tog uha. |
|
|
Komplikacije Upala srednjeg uha, ako se pravilno leči, nije teško oboljenje. U suprotnom, posledice mogu biti mnogostruke. Infekcija se može proširiti na okolne kosti, uzrokujući mastoiditis (pipa se mekan otok iza uha), labirintitis, absces temporalne kosti, i na moždane ovojnice, uzrokujući meningitis. Nelečena infekcija često dovodi do gubitka sluha, koji je odgovoran za kasni razvoj govora i poteškoće u učenju. Lečenje Akutna upala srednjeg uha može spontano da se izleči kod velikog broja dece, međutim prisustvo velikog broja komplikacija kod nelečene dece dovelo je do obavezne primene antibiotika. Lek izbora je Amoxicillin, koji se daje tokom 10 dana. Simptomska terapija: po potrebi, za snižavanje telesne temperature, ili radi smanjenja bola, daje se Paracetamol. Vrlo je važno održavanje prohodnosti nosnih hodnika. Ukoliko iz inficiranog uha izlazi sekret (gnoj), detetu bi trebalo svakodnevno čistiti i sušiti obolelo uho. Uho treba čistiti pamučnom, mekanom, čistom tkaninom, koja se prethodno namota u vidu štapića. Ne preporučuju se plastični ili štapići od čvrstog materijala. Ovako pripremljen štapić stavlja se u uho, sve dok se potpuno ne natopi sekretom. Ista radnja se ponavlja sve dok se uho ne osuši. Uho treba čistiti najmanje tri puta dnevno, sve dok postoji sekret. Stavljanje ulja u uho, jedan od tradicionalnih načina za lečenje ovog oboljenja, se ne preporučuje. Obolelo uho treba zaštititi od ulaska vode. Zabranjeni su plivanje i vožnja avionom. Po završenom uzimanju antibiotika (posle 10 dana), vrši se kontrola. Tada oko 50% dece još uvek ima znake infekcije, koji će u 90-95 odsto slučajeva nestati posle mesec dana. Zato je najbolja kontrola posle 4-6 nedelja. Prevencija
|
|
Vrlo često deca imaju upalu srednjeg uha i to najčešće u najmlađem uzrastu. U ovom periodu, deca još nemaju razvijen imunološki system pa su podložna infekcijama respiratornih puteva, kada se zbog anatomske građe i nedovoljne razvijenosti lako dolazi do opstrukcije slušne tube.
