Odnosi se na tužno raspoloženje, koje se kreće od obične mrzovolje, od tuge ili brižnosti do dubokog duševnog bola,koji se viđa kod melanholičara.U ovim procesima, osećanje nesposobnosti i beskorisnosti svakog napora rađa ideje o samoubistvu, koje predstavljaju najveću težinu melanholije, zbog rizika od smrtnog ishoda.Ideje o samoubistvu mogu se javiti i u neurotičnim stanjima (crne misli) ali su tu u pitanju prisilna razmišljanja bez prelaska na delo, zatim spektakularna emotivna ucena ili impulsivni pokušaji samopovređivanja bez prave želje za umirenjem.Bolesnici s depresivnom neurozom često objašnjavaju svoje stanje nekom određenom uzrokom kao nenormalno izmenjeno raspoloženje, koje ih muči.Naprotiv bolesnici s depresivnom psihozom gube ovu kritičnost i nisu više u stanju da shvate njihov pesimizam može da bude bez stvarne osnove.Njihova želja za ispaštanjem podstiče njihovu potrebu za samooptuživanjem.
