Jesen i zima donose virusne infekcije. Prednjači grip, ali su česte i infekcije koje izazivaju parainfluenca i adenovirusi
Početak jeseni, koja nas svojim hladnim danima uveliko priprema za zimu, predstavlja pravi test izdržljivosti u borbi protiv takozvanih zimskih bolesti. Istina je da to nije ni malo lako, imajući na umu da je kod većine ljudi imunitet prilično oslabljen. Oni najčešće i postaju lake žrtve takozvanih zimskih bolesti i na udaru, pre svega, virusnih infekcija.
Koje su infekcije u pitanju, objašnjava virusolog prof. dr Tanja Jovanović iz Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.
– Kada stigne hladno vreme, najrasprostranjenije su respiratorne virusne infekcije, koje se javljaju u vidu prehlade, gripa, ali i drugih virusnih infekcija koje izazivaju parainfluenca virusi i adenovirusi. O gripu se uglavnom sve zna, dok se o ostalim virusnim infekcijama manje govori. Međutim, i drugi virusi mogu da dovedu do težih respiratornih infekcija.
Tako, parainfluenca virusi kod dece vrlo često izazivaju bronhitis, a povremeno i pneumoniju (zapaljenje pluća). Adenovirusi izazivaju upalu ždrela i konjuktiva očiju, ali i pneumoniju. Svima njima pogoduje upravo to što je napolju hladno, pa se prostori u kojima ljudi žive slabije provetravaju i virusi dugotrajno opstaju u vazduhu. Lako im je da pređu s čoveka na čoveka, pogotovo ako se radi o velikoj koncentraciji ljudi u određenom prostoru, jer se prenose kapljičnim putem. Odnos virusa i domaćina je u stvari igra, u kojoj se svako bori da pobedi.
Ko teže podnosi virusne infekcije?
– Virusne infekcije teže podnose deca i osobe sa oštećenim imunitetom. Osobe starije od 65 godina takođe pripadaju izuzetno osetljivoj kategoriji, kao i hronični srčani i bubrežni bolesnici, dijabetičari… Istina, ni osoba sa dobrom otpornošću organizma nije imuna na grip ili neku drugu virusnu infekciju, ali bolest kod njih brzo prođe bez komplikacija.
* Da li postoji još neki faktor rizika koji doprinosi ozbiljnijem razboljevanju?
– Pušenje je značajan faktor težeg obolevanja. Ono oštećuje respiratorni epitel, koji inače čisti sve što dođe spolja i predstavlja prirodnu barijeru za mikroorganizme. Primera radi, mi u toku jednog dana putem disanja unesemo nekoliko desetina hiljada mikroorganizama, ali, kao što znate, retko se razbolimo. Ako je epitel oštećen, situacija se menja, i to u korist češćih respiratornih infekcija.
* Postoje li još neke karakteristične virusne bolesti?
– Karakteristična, naročito za drugu polovinu zime i rano proleće, je pojava virusnih osipnih groznica, mada se one javljaju i u drugo doba godine. Međutim, njihov problem nije toliko vreme kada se javljaju, već kod koga se javljaju. Kod odraslih mogu da daju komplikacije u vidu pneumonija. U svakom slučaju, sve virusne respiratorne infekcije imaju slične simptome. Počinju sa lošim opštim stanjem organizma, mučninom, kijavicom, kašljem… Obično traju do nedelju dana, a ako se jave komplikacije, simptomi su mnogo teži i duže traju.
* Šta je terapija?
– Terapija je isključivo simptomatska, zasnovana na toplim čajevima, supicama, lakoj hrani, vitaminima… I to na prirodnim izvorima vitamina, koji se nalaze u voću i povrću.
Sklona sam da kažem da jedna jabuka zamenjuje lekara u kući. Kao i pomorandža, limun, kivi… Povrće iz turšije, bogato vitaminom C takođe je lek izbora. Ali, u turšiji ne treba preterivati, zbog velikih koncentracija soli i neželjenih posledica do kojih ona može da dovede. Zbog podizanja energetskih potreba, u hladnim danima važna nam je jača hrana, ali ne hrana opterećena mastima. Osim pravilne ishrane, treba što više vremena provoditi van zatvorenih prostora, po mogućstvu u šetnji na svežem vazduhu.
VEŠTAČKI IZVORI VITAMINA
Protivnik sam veštačkih preparata za podizanje imuniteta, koji se uzimaju na svoju ruku. Uzimanje veštačkih izvora vitamina u vidu šumećih tableta i slično u preteranim količinama, kao što je slučaj sa vitaminom C, apsolutno nije preporučljivo jer ubrzava stvaranje kamenja u bubregu, naglašava dr Jovanović.
S druge strane, organizam najbolje koristi vitamine iz hrane. Antibiotici su takođe apsolutno isključeni, jer se njihovom primenom stvara rezistencija mikroorganizama na lek, a ne leči se osnovna bolest.
Deca ugroženija
Deca teže podnose infekcije disajnih organa, pogotovo ona do pet godina starosti, jer imaju slabije razvijen imunitet i manji promer disajnih puteva. Virusna infekcija povećava produkciju sekreta, koji pospešuju spazam, odnosno grč disajnih puteva u toku virusne infekcije.
Virusi i aspirin
Virusi prirodno indukuju odbranu organizma. Uzimanje antipiretika za snižavanje temperature nije preporučljivo, osim ukoliko temperatura nije viša od 38,5 stepeni. Uzimanje aspirina može nepovoljno da utiče na tok bolesti, izazivajući teže neurološke komplikacije. Do ovakvog neželjenog ishoda dovodi kombinacija aspirina i virusa, pri čemu se infektivnost virusa u prisustvu aspirina povećava, čineći ga opasnim uzročnikom neuroloških problema.
