Najvažniji simptom neuropatija je stalno prisutan bol, osećaj trnjenja u šakama i stopalima, i topljenje mišića šaka, stopala i potkolenica
U mnoštvu bolesti koje ljudima zagorčavaju život, neuropatije zauzimaju posebno mesto. Zbog njih ljudi često nisu u stanju normalno da rade, jer gotovo stalno prisutan bol to ne dopušta. Ako se na vreme ne otkriju i terapijski makar zaleče, prognoze nisu baš mnogo optimistične. O kakvoj grupi bolesti je reč, objašnjava specijalista neurolog prof. dr Zorica Stević iz Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije.
– Neuropatije predstavljaju veliku grupu bolesti koje dovode do oštećenja perifernih živaca ruku i nogu. U opštoj populaciji njihova učestalost se kreće između 11 i 20%. Mogu da se jave u bilo kom životnom dobu, ali su znatno češće posle 60-e. Oboleli koji obično ne znaju da imaju neuropatiju najčešće se žale da u šakama i stopalima osećaju trnjenje, žarenje, mravinjanje.
Međutim, konstantni bol je najvažniji simptom koji otežava normalan život osobama sa ovim problemima. A kada dođe do topljenja mišića šaka, stopala i potkolenica, onda je bolest poprimila veoma ozbiljan tok. Oboleli, zbog sve izraženijih tegoba, postaje nespretan u hodu jer mu stopala zapinju o podlogu i sve je manje u mogućnosti da obavlja precizne pokrete prstima. Šta izaziva neuropatije?
– Brojni su uzroci koji dovode do neuropatija, ali je dijabetes najznačajniji faktor rizika. Na dijabetične neuropatije, u proseku, otpada jedna petina svih neuropatija ukupno. Ove neuropatije se javljaju kao komplikacija dijabetesa u čak 50 do 70 odsto svih obolelih. Posebno su izražene kod dijabetičara sa dužim trajanjem i lošim tretmanom bolesti. A zbog porasta kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa očekuje se da će do prve trećine ovog veka biti duplo više dijabetičara, a samim tim i dijabetičnih neuropatija kod osoba starijih od 50. i 60. godina.
* Koje su još neuropatije značajne?
– Druge po učestalosti su autoimune zapaljenske bolesti perifernih živaca, koje se sreću kod jedne petine obolelih. Zapaljenski proces zahvata korenove perifernih živaca, a ako se ove neuropatije na vreme ne prepoznaju i leče, mogu dovesti do značajnog stepena invaliditeta. Takav je, primera radi, lupus, koji predstavlja sistemsku bolest vezivnog tkiva, a koje prati oštećenje perifernih živaca. Inače, zbog slabosti ruku, nogu i mišića za disanje, osoba može biti i vitalno ugrožena.
* Na koje još neuropatije treba obratiti pažnju?
– Na našim prostorima su karakteristične i neuropatije koje nastaju usled prekomernog korišćenja alkohola. S druge strane, sa porastom učestalosti malignih oboljenja među našom populacijom, sve su prisutnije neuropatije koje nastaju kao posledica komplikacija samog malignog oboljenja ili usled primene citostatika. Ovde je karakteristično da zbog toksičnog dejstva citostatika stradaju periferni nervi na rukama i nogama. Zajedničko svim navedenim neuropatijama je da su stečene.
* Da li to onda znači da postoje i urođene neuropatije?
– Nasledne bolesti perifernih živaca postoje, ali na sreću nisu tako česte. One se dijagnostikuju kod svega 10 odsto obolelih. Iako se bolesnici zbog istovetnih simptoma kao kod stečenih neuropatija, javljaju lekaru opšte prakse, a potom i drugim specijalistima, bolest vrlo često ostaje dugo neprepoznata. Lekari obično, tegobe izražene u vidu trnjenja, bolova i nestabilnosti pri hodu kod mlađih najčešće povezuju sa degenerativnim bolestima kičme, a kod starijih sa problemima uzrokovanim lošom cirkulacijom. Zato bi bilo uputno da, pre donošenja konačne dijagnoze, lekari opšte prakse pomisle i na ovu grupu bolesti, i pacijenta upute na pregled kod neurologa.
* Da li neuropatije mogu da se izleče?
– Kod većine, a pogotovo ako se radi o autoimunim neuropatijama, može da se očekuje vrlo značajan ili kompletan oporavak. Ali da bi lečenje bilo uspešno, neophodno je postavljanje blagovremene dijagnoze i primena odgovarajuće terapije. Kod dijabetične neuropatije osnovu terapije čini dobra regulacija šećera u krvi, a postoji i mogućnost primene lekova koji u izvesnom stepenu obnavljaju oštećene živce. U svakom slučaju, odgovarajući lek je vrlo važno odrediti za bol, kao najdominantniji simptom bolesti. Lek mora da bude takav da makar ublaži ako nije u mogućnosti da u potpunosti ukloni bol. Vrlo je važna i svakodnevna umerena fizička aktivnost pod nadzorom neurologa i fizijatra. Kontinuirana fizička aktivnost i zdrav način ishrane, predstavljaju dobru prevenciju u eliminisanju nastanka neuropatije.
