Hipohondrija je skup anksioznih manifestacija na principu funkcionalne aktivnosti pojedinih telesnih sistema i organa (cenestezija) tj. „vid normalnog osećaja sopstvenog tela i njegovog funkcionisanja“.Te cenestetične senzacije mogu u manjoj ili većoj meri da dovedu do mentalne prezentacije (cenestopatije) i da se ispolje kao preokupacije u nekom telesnom domenu, praćene različitim promenama ponašanja i psihizma.Cenestopatije mogu da budu lišene bez organskog osnova, ali nekad postoji njihov nesumnjiv odnos s različitim strukturalnim lezijama, koje mogu biti minimalne ali zaokupljaju pažnju osoba.Postoji očevidan nesklad između tog organskog supstrata koji je minimalan i hipohondričnih senzacija koji savladaju čitavu ličnost.
Forme hipohondrije
-neurotična hipohondrija je integrisana u neurotičnom kontekstu, može da bude dominantan morbidni simptom, koji se javlja na fizičkom astenizovanom, somatskom terenu.Prethodi mu neka skrivena telesna afekcija ili neki psihosomatski poremećaj, bilo na bazi fobičnih sadržaja u vezi sa nekom afekcijom.Neurotična hipohondrija može da se manifestuje slikom histerinog poremećaja.Takve osobe otežavaju život svojoj okolini, jer stalno, uporno i energično insistiraju svoje tegobe.
-Dementna hipohondrija ova vrsta hipohondrije je teži oblik od prethodne, jer se tu uključuje i senilnost, paraliza, arterioskleroza pri čemu hipohondrični sadržaji predstavljaju ustvari prodrom osnovne bolesti.
-Psihotična hipohondrija kod te vrste hipohondrije cenestopatije predstavljaju halucinatorna doživljavanja, koja dovode do pravih stanja sumanutosti i naglašeni su sa idejama bolesti i smrti.Melanholične sumatute ideje su vrlo izražene.
Lečenje
Lečenje je vrlo teško i dugotrajno, sem u slučajevima simptomatske hipohondrije.Sprovodi se psihofarmakoterapija neuroleptici, analgetici, psihoterapija, termalne kupke i što je od važnosti naglasiti socijalno-profesionalna reintegracija.
