Agresivnost je stanje ili skolnost suprotstavljanju i napadanju.Instinkt za agresijom i razaranjem postoji kod svakog ljudskog bića, kao i kod životinja.Agresivnost kod normalnog čoveka uvek postoji, ali gubi svoj primitivan karakter i pretvara se u sopstvene ličnosti, u dinamičnost, borbenost, izdržljivost u kreativne aktivnosti.U psihopatologiji agresivni instinkt može biti razvijen ili loše prilagođen.Nenormalna agersivnost može ispoljiti ponašanjem gestovima rečima i delima.Može da ide od ironičnog razgovora do rušilačkog besa, čak do dela ubistva.
Kod odrasle osobe agresivnost često se viđa kod neuravnoteženih ili neurotičnih karaktera, nastupi promenljivog raspoloženja impulsivnost težnja ka verbalnom i motornom nasilju.
Kod ovih osoba krutost i suprotstavljanje sredine ispoljava se vrlo rano-paranoidne osobe, nervozne i sadističke osobe.Kod nekih agresivnost se javlja periodično ili kao posledica afektivnih trauma,povrede ličnosti, razočarenje, napuštenost.Može biti i posledica alkoholizma povrede glave, dečje encefalopatije.Treba spomenuti i agresivna pražnjenja epileptičara.
Dete je bogato instinktima i nagonima mđu kojima agresivni instinkt stoji u prvom redu.Njegove želje,spontana ratobornost vrlo se rano sukobljavaju s porodičnom i društvevenim zakonima.Zbog toga mora da potiskuje svoja nagonska stremnja ili da ih menja da ne bi izgubilo ljubav svoje porodice.
Instinkt za borbu može da se usmeri na fizičke aktivnosti, igra i sport.Agresivnost deteta se na taj način skladno uklapa u selokupnost njegove ličnosti, što daje mnogo izgleda da će pratiti uravnotežena osoba, jer je porodična i pedagoška sredina znala da iskoristi i sačuva energiju koja leži u njegovoj agresivnosti.
Naprotiv kod izvesne dece postoji nenormalna agresivnost koja se ispoljava suprotstavljanjem, silovitim besom, vandalskim postupcima. U pitanju su deca koja su vrlo rano pokazala da su puna zahteva, ili su to deca koja su zbog grešaka u vaspitanju postala agresivna.Vaspitač-roditelj treba da izbegne dve opasnosti:
-prva opasnost je preterano autoritativan krug, stav koji dovodi so smanjenja svih ratobornih stava do pokornosti ili pojačane apatije, osećanja manje vrednosti i neurotičnih simptoma.
-druga opasnost je slab autoritet ili preterano popustljivost koji utiče na pjavu poremećaja karaktera.Krajnji egocentrizam, razvijanje želje za olakšicama, tiranski prohtevi i delikvancija.
Lečenje
Lečenje agresivnosti odraslih treba usmeriti na uzroke ukuliko su poznati( epilepsija,alkoholizam,psihoze).U lečenje treba uključiti i pokušaj da se izmene uslovi života, mentalna higijena kako bi se sprečile napadi agresije.U svim slučajevima je korisna primana neuroleptika i raznih umirujućih sredstava.Potrebno je da lekar dobije poverenje pacijenta i da redovno odlazi na savetovanje.Dubinska psihoterapija može ponekad otkrivanjem nesvesnih konflikata smanjiti agresivnost.
Suština lečenja dece sasoji se u izmeni stava njihove okolina.Dobro je poznata reakcija nedovoljno voljene dece ili dece koja se plaše da neće biti voljena.U njima treba uliti poverenje pružiti im dokaze ljubavi.Psihoterapija je vrlo korisna jer dete može da izrazi svoju agresivnost kroz crtež ili u igri.
