Kod dece se često može čuti šum na srcu pri pregledima i kontrolama, ali bitno je ne paničiti, jer to u najvećem broju slučajeva ne znači da dete ima srčanu manu. Ipak, treba obaviti sve kontrole jer šum ponekad može biti i znak ozbiljnih srčanih problema.
Fiziološki šumovi se mogu čuti kod 50-80% dece ranog uzrasta, u trećoj, četvrtoj ili petoj godini. Teže se čuju i otkrivaju, a uglavnom se javljaju zbog povećanog protoka krvi kroz srce, npr. zato što je dete anemično ili čak samo uplakano. Najčešće su ovakvi šumovi posledica infekcija, prehlada i visokih temperatura, anemija ili napornije fizičke aktivnosti. Ponekad se javljaju i zbog nekih anatomskih građa koje nisu znak bolesti. Iskusan pedijatar obično zna kada dete treba uputiti kod kardiologa. Ovakvi šumovi se uglavnom spontano gube do puberteta.
Patološki šumovi su posledica nekog srčanog oboljenja, mogu biti urođene ili stečene i zahtevaju adekvatno lečenje. Od 1000 novorođene dece desetoro ima neku od urođenih srčanih mana. Ponekad se samo na osnovu izmenjenog elektrokadiološkog, rentgenskog i ultrazvučnog nalaza može utvrditi da je u pitanju urođeni defekt koji se mora tretirati i kada sumnja na ovo stanje postoji, dete treba uputiti kardiologu. Sve teške urođene mane se po pravilu ispoljavaju u prvim danima ili mesecima života pa je mala verovatnoća da dete kome lekari npr. u desetoj godini otkriju šum ima ozbiljnu srčanu manu. Veoma je bitna rana dijagnostika, pa beba kod koje lekar otkrije šum treba odmah da bude upućena na kardiološke pretrage. U većini slučajeva ozbiljnih srčanih mana neophodna je operacija već u prvim mesecima ili čak odmah nakon rođenja. Dešava se da komorski defekti spontano nestanu ali takva deca se moraju pratiti redovno da bi se utvrdilo da li se stanje poboljšava ili je ipak operacija neophodna. Danas, srećom, postoje i metode operacije bez skalpela kojima se uspešno mogu izlečiti pojedine srčane mane. Za neke je ipak operacija neophodna.
