Nepravilna ishrana predstavlja jedan od egzogenih (spoljašnjih) etioloških činioca za pojavu neke određene bolesti.Smatra se da normalna, najpovoljnija ishrana treba da sadrži 15% belančevina, 40% masti, 45% ugljenih hidrata.Neunošenje pojedinih hranljivih materija za kraće vreme ne izaziva ozbiljne poremećaje u organizmu jer organizam koristi ranije stvorene rezerve.Ako organizam u toku dužeg perioda ne dobija dovoljne količine pojedinih ili svih hranljivih materija nastaju u njemu razne promene.Te promene su u početku funkcioni, a kasnije organski poremećaji ćelija, tkiva pa čak i organa.Nasuprot tome, unošenje većih količina nekih hranljivih materija, nego što je potrebno organizma dovodi do njihovog nagomilavanja. Svi poremećaji koji nastaju usled neodgovarajuće ishrane bilo da je nedovoljno, ili preobilna zovu se zajedničkim imenom, bolesti nepravilne ishrane.Ispoljava se u dva oblika: a) latentni oblik b) manifestni oblik.
–latentni oblik nepravilne ishrane se ne ispoljavalju jasnim simptomima i znacima, otkriju se ili slučajno ili sa biohemijskim ispitivanjem nekad jasnim simptomima.
–manifestni oblik se karakteriše jasnim znacima, simptomima, koje omogućava tačnu dijagnostiku.
Bolesti nepravilne ishrane prema uzroku nastajanja mogu se grupisati u više gupa.Jednu grupu čine bolesti, koje nastaju usled nedovoljnog ili suvišnog unošenja energetskih hranljivih materija (ugljeni hidrati, masti, belančevine).Nedovoljno unošenje energetskih hranljivih namirnica zovu se podhranjenost (mršavost) a obrnuto suvišno unošenje nekih energetskih hranljivih materija ispoljava se povećanjem telesne težine pojavom gojaznosti.
Drugoj grupi bolesti nepravilne ishrane pripadaju: hipovitaminoze, avitaminoze ili hipervitaminoze.
Hipervitaminoze se javlja usled suvišnog unošenja liposolubilnih vitamina, jer je njihovo izlučivanje iz organizma otežano.Suvišno unošenje hidrosolubilnih vitamina se ispoljava hipervitaminozom, oni se vrlo lako izlučuju iz organizma u spoljnu sredinu.
Poslednja grupa bolesti nepravilne ishrane su nedovoljno, ili suvišnog unošenja mineralnih materija.To su najčešće hiposideremijske anemije usled nedovoljnog unošenja gvožđa ili hipotireoza zbog nedovoljnog unošenja joda ili zubni karies zbog manjka fluora idr.
