Akutna bubrežna insuficijencija (ABI) je naglo smanjenje ekskretorne funkcije prethodno zdravih bubrega. Manifestuje se oligurijom (diureza ispod 400ml/dan ali ona može biti i preko 600ml/dan). Nastaje zbog:
1. cirkulatornih poremećaja (prerenalna, funkcionalna, fiziološka ABI)
hipovolemija
insuficijencija srca ili periferne cirkulacije
začepljenje bubrežnih arterija)
Dolazi do primarnog smanjenja GF zbog smanjenja perfuzije, a onda sekundarna ishemija dovodi do nekroze tubula i prelaska tubulske tecčnosti u peritubulski prostor;
2.poremećaja u samom bubregu (renalna ili u užem smislu ABI) –
dugotrajne funkcionalne oligurije,
toksične nekroze tubula (uzimanje nefrotoksičnih lekova: cefalosporini, aminoglikozidni antiibotici, kontrastna sredstva, teški metali, organski rastvarači)
bolesti parenhima bubrega GN:
akutni glomerulonefritis
vaskulitis.
akutni intersticijski nefritis
Ako je ABI nastala zbog nekroze tubula do smanjene filtracije dolazi zbog opstrukcije tubula nekrotičnim ćelijama i smanjenog intratubulskog pritiska i smanjenog protoka krvi kroz pripadajući glomerul;
3.opstrukcije mokraćnih puteva (kamenom, tumorom, uvećanom prostatom (postrenalna ABI).
U patogenezi ABI učestvuje više faktora: glomerulski i tubulski.
Posledice ABI su:
1) smanjeno izlučivanje vode
2) hiponatrijemija
3) hiperkalijemija
4) povećanje koncentracije H+
5) hiperfosfatemija sa posledičnom hipokalcijemijom
6) povećanje koncentracije produkata metabolizma proteina (kreatinina, karbamida, mokraćne kise). Posredne: zbog zadržavanja vode i stimulacije sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAA ) razvija se arterijska hipertenzija, a usled poremećaja u koncentraciji elekrolita javljaju se poremećaji srčanog ritma. GIT krvarenja se javljaju zbog povećanog lučenja gastrina i stresa.
