Toksoplazma – Toxoplasmosis

Toksoplazma – Toxoplasmosis

0
411

ToksoplazmaPrema nekim autorima, toksoplazmoza je najrasprostranjenije hronično infektivno oboljenje. Procenjuje se da je 5-20 % svetske populacije inficirano parazitomToxoplasma Gondii. Horizontalni put širenja infekcije (sa čoveka na čoveka) nije potvrdjen, osim u retkim slučajevima kada se ova bolest može preneti putem transplantiranih organa, a verovatno i transfuzijom krvi. Vertikalni put (sa majke na dete tokom trudnoće) je veoma česta pojava. U 20-40% slučajeva inficirana majka prenese parazite na plod. Ovo se najčešće dešava kod imunodeficijentnih osoba (osobe sa oslabljenim imunitetom, ili u periodima života kada je imunitet iz nekih razloga manje efikasan). Trudnoća je sama po sebi „stanje oslabljenog imuniteta“, pa je aktivacija toksoplazme u trudnoći česta pojava.

Toksoplazmoza je neobična infektivna bolest. Pored činjenice da je jedna od najčešćih infektivnih bolesti ona je u vecini slučajeva asimptomatska. Prenosioci toksoplazme najčešće su make i, znatno redje, psi. Postoji mišljenje da i neke druge životinje mogu preneti toksoplazmu na ljude. Osim toga, novija istrazivanja su potvrdila da je jedan od čestih puteva infekcije konzumiranje termicki nedovoljno obradjenog mesa. Ovo je narocito izrazeno u zemljama u kojima su „na ceni“ jela od presnog ili „nedopecenog“ mesa, narocito u Francuskoj, Engleskoj, SAD itd. Pojedina istrazivanja iz ovih zemalja pokazala su da procenat inficiranih osoba u opstoj populaciji iznosi i do 30% (Francuska). Nedovoljno termicki obradjeno krtolasto povrce (krompir, sargarepa i sl.) takodje mogu biti izvor infekcije ukoliko su zagadjeni macjim izmetom.

Dijagnoza toksoplazmoze se najčešće postavlja posle pobačaja kada pacijentkinja izvrši pregled krvi na prisustvo anti-toksoplazmatskih antitela (IgM i IgG). Kod muškaraca se ova bolest retko dijagnostikuje zbog svog, najcesce, asimptomatskog toka. Izolovano prisustvo IgM u serumu zene (pacijenta) znaci svezu infekciju toksoplazmom. Prisustvo IgM i IgG antitela znaci „staru“, ali reaktiviranu infekciju. Na kraju, prisustvo samo IgG antitela je znak stare i „mirne“ infekcije. Titar (koncentracija) antitela takodje ima odredjeni prognosticki znacaj. Toksoplazma moze da se dijagnostikuje i pregledom menstrualne krvi, ali se na ovaj nacin ne mogu uvek dokazati paraziti, zbog ciklicnosti njihovog razmnozavanja. Zbog toga se u menstrualnoj krvi inficirane zene toksoplazma moze dokazati u 2-6 ciklusa tokom jedne godine.

U patologiji toksoplazmoze svakako je najinteresantnija njena povezanost sa trudnocom, pobacajima, anomalijama ploda i sterilitetom. Sama infekcija ovim parazitom, ceste reaktivacije bolesti, kao i stanja „oslabljenog“ imunskog odgovora mogu da budu odgovorni za svaki od nabrojanih problema vezanih za reprodukciju. Zene sa aktivnom toksoplazmozom najcesce mogu zatrudneti, ali se ove trudnoce, nazalost cesto zavrsavaju pobacajima u prvom ili drugom trimestru trudnoce. Zbog cinjenice da parazit moze da prodje kroz placentnu barijeru, infekcije ploda su ceste. Posledice koje toksoplazma moze ostaviti na plod u razvoju, najcesce se odnose na infekcije ociju i centralnog nervnog sistema (CNS). Sama posteljica takodje moze biti ostecena. Ostecenja posteljice mogu dovesti do insuficijencije posteljice i intrauterine smrti ploda.

Do nedavno je vladalo prilicno konzervativno misljenje da prisustvo toksoplazmaticnih cisti cak i u centralnom nervnom sistemu, pre svega velikom mozgu, nema nikakve stetne posledice na zdravlje coveka. Medjutim, naprednija i multidisciplinarna istrazivanja su pokazala nesto sasvim suprotno. Naime, ova istrazivanja su otkrila da osobe koje su inficirane toksoplazmom pokazuju znacajne promene u ponasanju i funkcionisanju CNS-a. Primeceno je da toksoplazma pozitivne osobe imaju znacajno sporije reflekse i reakcije na iznenadne dogadjaje, sto je dovelo do zakljucka da u 50% saobracajnih nesreca u Engleskoj ucestvuju osobe sa toksoplazmatskim cistama u CNS-u. Osim toga, primecene su promene u ponasanju ovih ljudi koje se manifestuju kao cesta i diskretna euforicna stanja, zelja za avanturama, zelja za ucestvovanjem u rizicnim situacijama, kao i hrabro drzanje i ponasanje u najvecem broju hazardnih situacija. Istrazivaci tvrde da u obicnom zivotu toksoplazma pozitivne osobe najvise lice na osobe u blago alkoholisanom stanju. Pretpostavlja se da do ovih promena u ponasanju toksoplazma pozitivnih osoba dolazi zbog promena u neuronsko-sinaptickim vezama. Ova istrazivanja su znacajna posmatrano iz nekolio aspekta kao sto su epidemioloski, sudsko-medicinski i uopste zdravstveni. Za istrazivace u Srbiji ovakva studija moze posluziti i u edukativnom smislu jer predstavlja klasicni primer multidisciplinarnog, temeljitog i tipicno „zapadnjackog“ pristupa novim saznanjima o jednom parazitu koji zivi u nasem „drustvu“ verovatno od samog pocetka nase evolucije.

POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.