Povrede nerava mogu nastati u okviru otvorenih rana (posekotine, razderotine) ili u okviru zatvorenih povreda. Primer zatvorene povrede je prelom kosti nadlaktice čiji delovi (fragmenti) povrede radijalni nerv.
Ukoliko se nakon povrede desi ispad funkcije nekog nerva (slabost mišića i utrnulost kože u regiji koju on inerviše) još uvek ne znači da je potrebna operacija. Ona je indikovana samo ukoliko postoji prekid nerava ili njegovih vlakana. Kod otvorene povrede to se odmah vidi. Ukoliko se radi o zatvorenoj povredi to se vidi tek EMNG snimanjem i to tek posle 3 nedelje od povrede. Ovom metodom se elektrodama procenjuju funkcije nerava i mišića.
Kod nekih povreda nerava dešava se samo poremećaj funkcije nervnih vlakana. Kod drugih su vlakna prekinuta, ali ne i ceo nerv. Tada vlakna mogu ponovo da urastu od mesta povrede do perifernih organa (mišića, kože,…). U oba slučaja nije potrebna operacija i zato se ovakve povrede moraju prepoznati.
Ukoliko se dokaže da je kontinuitet nerva oštećen i/ili da spontano nerv ne može da se oporavi indikovana je operacija. Ona podrazumeva da se nerv oslobodi od pritiska okolnog ožiljka (nekada je ovo dovoljno ako je pritisnuti nerv očuvanog kontinuiteta). U slučaju da je nerv, potpuno ili delimično, prekinutog kontinuiteta hirurški se takav kontuinuitet mora uspostaviti da bi nervna vlakna mogla da ponovo urastu u deo nerva ispod povrede. Kontunitut se uspostavlja direktnim šavom dva kraja nerva. Ukoliko postoji defekt nerva nekada se izmedju njih moraju postaviti trasplantati nerva iz drugog dela tela (npr. N. suralis sa lista noge). Idealno vreme za operaciju je unutar 3 meseca od povrede, ali ima smisla operisati povredjen nerv i nakon više od jedne godine.
Nakon operacije nastaje oporavak nerva u vidu prorastanja vlakana iz dela nerva iznad u deo nerva ispod povrede. Brzina urastajanja je oko 1,5mm na dan. Zbog toga je za konačni ishod potrebno da prodje više meseci od povrede ili operacije.
Izvor:neurohirurgija.in.rs
