Uzrok nastanka
Egzogeni i endogeni faktori kao što su maceracija kanala, mehaničko i hemijsko oštećenje, alergija, dijabetes ili seboroične promene smanjuju elastičnost kože i daju atrofiju ceruminoznih žlezda. Doprinoseći faktori su opadanje masnih kiselina u sekretu lojnih žlezda, opadanje lizozima i oštećenje mehanizma samočišćenja kanala. Sledi sušenje kože, remeti se hemijski balans i pojačava se sklonost infekciji.
Postoji više oblika zapaljenja spoljašnjeg uva:
Otitis externa cirkumscripta (furunculus)
Čir ušnog kanala je posledica stafilokokne infekcije korena dlačica, koje se nalaze u membranskom delu kanala. Najčešće infekcija prodire kroz povređenu kožu kanala. Mnoge profesije češće su ugrožene tim oboljenjem (tekstilci, kožari mlinari)
Prvi simtom je bol koji se pojačava gotovo iz sata u sat. Pojačava se i pri pritisku tragusa ili povlačenjem ušne školjke u bilo kom pravcu.
Otoskopija je bolna, a vidi se u početku crvenilo kože sa lokalnim izbočenjima, od kojih je najizraženije na donjem zidu kanala. Zapaljenska reakcija ostalih delova kože sužava kanal izazivajući pritisak na zidove što samo pojačava bol. Ukoliko dođe do perforacije furunkula u spoljnem kanalu nalazimo sukrvičavo gnojni sekret. Posle ovoga bol popušta. Regionalne limfne žlezde mogu takođe biti napadnute, pa otiču i bole. Recidivišuća furunkuloza uopšte, pa i u ušnom kanalu, nalaže ispitivanje u pravcu dijabetesa.
Dijagnoza je relativno laka, jer se karakteriše suženjem membranskog dela kanala, bolom pri pritisku na tragus i pokretanju ušne školjke, normalnom bubnom opnom, nagluvost postoji samo ako je kanal potpuno obturisan, rendgenski snimak mastoida je normalan.
Lečenje je prvenstveno konzervativno, poželjni su analgetici i toplota, a samo iznimno i operacijska kada se rade incizija i drenaža furuncula.
Otitis externa diffusa
Procesom zapaljenja zahvaćen je unutrašnji deo kanala koji nema razvijeno potkožje, niti žlezde, tako da je direktno napadnut periost, što izaziva vrlo jake bolove. U suštini je to difuzni dermatitis, izazvan bakterijama.
Predisponirajući faktori su: čačkanje ušiju, kupanje u nečistoj vodi, nečistoća radnog mesta, sekrecija srednjeg uva. Bakteriogram najčešće pokaže prisustvo streptokokusa, stafilokokusa, proteusa, ešerihije koli i obilje saprofitne flore.
Javljaju se svrab, koji brzo prelazi u bol, crvenilo kože kanala, sekrecije ili kruste u kanalu, ponekad povišena temperatura, bolne regionalne žlezde, ragade na ulazu u kanal, eventualno nagluvost.
Dijagnoza se postavlja na osnovu otoskopije, otomikroskopije, bakteriološke analize, nekad audiometrije i radiografije.
Lečenje-čišćenje kanala, loklana primena antibiotika i kortikosteroida. U akutnoj fazi primena štrajfni sa liq. Burowi.
Otitis externa eczematosa
Ekcem ušnog kanala je neprijatno oboljenje, pogotovu ako se proširi i na ušnu školjku, pa i na okolnu kožu.
U etiologiji prvenstvenu ulogu igra alergija, zatim konstitucija, dugotrajno draženje kože hemikalijama, sekretom iz srednjeg uva, a oboljenje se češće javlja u osoba obolelih od dijabetesa.
Akutni stadijum se karakteriše tamno-crvenim zapaljenskim otokom sa vezikulama, nekada pustulama, a kasnije krustama. Česte su ragade na ulazu u kanal. Hronični stadijum je sledeća faza. Koža je atrofična, suva ili lihenifikovana, a može nastati i stenoza kanala.
Lečenje uključuje eliminaciju alergena i lokalni tretman kortikosteroidnim mastima. U hroničnoj fazi terapija je indiferentnim mastima,a retko je potrebno hirurško proširenje suženog kanala.
Otomycosis (gljivično oboljenje spoljašnjeg uva)
Gljivična infekcija može biti primarna ili sekundarna, najčešće posle pseudomonasa. Bolest je postala učestalija posle navike lokalne primene antibiotika. Pretežno se kao uzročnici izoluju aspergilus niger, candida albicans i druge.
Pacijent ima malo smetnji, pretežno u vidu curenja sekreta neprijatnog mirisa i svraba. Bol je redak. Otoskopski se vide beličaste, žućkaste, zelenkaste ili crne naslage sa hifama ili micelijama koje se lako uklanjaju. Mikrobiološka analiza dovodi do pravilne dijagnoze.
Lečenje-sprovodi se čišćenje kanala (borna i salicilna kiselina), sušenje, loklana primena antimikotika.
