Ateroskleroza je bolest kod koje dolazi do taloženja masnih naslaga na unutrašnjim stranama zidova krvnih sudova čime se stvaraju uslovi za pojavu niza bolesti. U tom slučaju znatno se povećava verovatnoća pojave visokog krvnog pritiska, infarkta miokarda, moždanog udara,disfunkcije žlezda sa unutrašnjim lučenjem, i uopšte, do poremećaja mnogih funkcija organizma. Zbog toga je potrebno voditi računa o ovom problemu i uz pravilan način života, kao i povremenu kontrolu nivoa masnoća u krvi, sprečiti neželjene posledice koje mogu nastati.
Osobe sa visokim krvnim pritiskom imaju mnogo veće izglede da obole jer krvni pritisak vrši dodatni pritisak na zidove arterija. Tokom vremena, ovaj povećani pritisak može oštetiti arterije i izlaže ih sužavanju. Sužene arterije ograničavaju a ponekad i sprečavaju normalan protok krvi u srčani mišić ostavljajući srce bez kiseonika.
Koji su simptomi ateroskleroze ?
Ateroskleroza obično nema vidljivih simptoma sve dok sužene koronarne arterije ozbiljno ne ugroze normalan dotok krvi u srce. Tada, možemo osetiti bol u grudima zbog toga što je dotok krvi u srce nedovoljan. Ovaj bol dolazi sa naporom a može se javiti i tokom odmora ili sna.
Kako se otkriva ateroskleroza ?
Ateroskleroza se obično otkrije tek kada se osoba javi se bolovima u grudima. Tada, lekar može proveriti zdravstveno stanje pacijenta, što uključuje:
* elektrokardiogram EKG – ovaj test meri električnu aktivnost, brzinu i ritam otkucaja srca preko elektroda priključenih na ruke, noge i grudi pacijenta. Ovaj test može otkriti dali ste imali srčani udar ili ga sada preživljavate kao i veličinu vašeg srca. Ovaj test ne može predvideti rizike nastajanja bolesti srca.
* Stres test sa vežbama – tokom ovog testa, pacijent vežba na sobnom biciklu ili traci za trčanje da bi povećao broj otkucaja srca dok se ona očitavaju na elektrokardiogramu EKG. Ovaj test se često izvodi zajedno sa snimanjem srca kao što je ehokardiogram ili nuklidna skeniranja, da bi dao bolje podatke o bolesti srca.
* kardijalna kateterizacija – tokom ove procedure, katetar – mala savitljiva cevčica – u ubacuje u arteriju koje je vode do koronarnih arterija, i tako lekaru omogućava da locira blokirane delove koronarne arterije i posmatra krvni pritisak i protok krvi u srcu. Tokom kardijalne kateterizacije, kardiolog je u mogućnosti da odčepi začepljene arterije direktno koristeći proceduru zvanu angioplastija. Ovim putem može se ugraditi i mali pomoćni uredjaj u krvni sud koji zovemo stent
* ehokardiogram – ovaj test šalje ultrazvučne talase koji nam daju sliku srčanih zalizaka i srčanih komora, dajući nam informacije o veličini i debljini zidova srčanih komora i informacije o tome kako krv prolazi kroz srčane komore.
* kompjuterizovana tomografija CT – rentgenski zraci i računar se koriste da bi se dobila slika srca
* magnetna rezonanca arterijografija – ovaj test nam daje slike srčanih zalizaka i mesta gde bi oni mogli biti blokirani
Kako se leči ateroskleroza ?
Ateroskleroza se u principu leči korekcijom ishrane, fizičkim vežbama a često i lekovima da bi se smanjio nivo masti i holesterola u krvi. Ostali vidovi lečenja obuhvataju angioplastiju i ugradnju stenta.
Saveti:
Veoma je bitno voditi računa o ishrani. Najbolje je jesti čašće ali u manjim količinama. Pet do šest puta dnevno kako bi se održavao konstantan nivo insulina u krvi koji, sem na metabolizam šećera, utiče i na metabolizam masti, tj. taloženje masnoća u organizmu. Nagle promene nivoa šećera u organozmu dovode do reakcije tela koje za posledicu ima dodatno taloženje masnoća u krvnim sudovima i telu. Korišćenje PRIMED 8 i PRIMED 13 preparata u mnogome sprečavaju pojavu ovog oboljenja i poboljšavaju simptome i stanje bolesti ukoliko je već došlo do razvitka bolesti.
