Epiduralni hematom

0
206

Epidemiologija i patologija
Epiduralni hematom se javlja između 0.4 i 5% svih povreda glave, a u 90% slučajeva povezan je sa frakturama lobanje. Nastaje u najvećem broju slučajeva usled povreda ogranaka srednje meningealne arterije, ređe kao krvarenje iz sinusa dure mater. Najčešća lokalizacija epiduralnog hematoma je slepoočna regija, potom čeona i temena. S godinama tvrda moždana ovojnica čvršće prianja uz kost čime se delimično objašnjava veća učestalost velikih epiduralnih hematoma kod dece.
Klinička slika:
Simptomi epiduralnog hematoma zavise od težine primarne povrede, lokalizacije i brzine nakupljanja krvi u epiduralnom prostoru.
Tipična slika epiduralnog hematoma je povreda glave sa simptomima potresa mozga, ili bez njih, nakon kojeg sledi period bez znakova bolesti (lucidni interval) na koji se nadovezuje sekundarni gubitak svesti.
Ostali simptomi koji ukazuju na nastajanje epiduralnog krvarenja su: sve jača glavobolja, motorni poremećaji, epileptički napadi i odsutnost refleksa zenice na svetlost. Ovi simptomi mogu nastati u roku od nekoliko minuta od povrede kod jakih krvarenja, ali i nakon nekoliko sati kada je bolesnik već otpušten iz bolnice pod dijagnozom potresa mozga.
Dijagnoza:
Pogoršavanje simptoma iz kliničke slike, kao i nalaz frakturne linije na temporalnoj kosti mogu ukazati na razvoj krvarenja.
Pri sumnji na epiduralni hematom potrebno je hitno uraditi kompjutersku tomografiju (CT) ili magnetnku rezonancu (MR) mozga. Pri postavljanju dijagnoze može poslužiti i angiografsko snimanje moždanih krvnih sudova kada CT i MR nisu dostupni.
Lečenje:
Terapija epiduralnog hematoma je hirurška i hitna. Svrha lečenja je otklanjanje hematoma koji vrši kompresiju na moždano tkivo. U slučaju kad ne postoji mogućnost neuroradioloških pretraga, a kod sumnje na epiduralni hematom na osnovu kliničke slike, indikovana je operacija.

POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.