Infektivno oboljenje želuca i tankog creva kratkog trajanja, burnog toka, sa prolivom, bolom u trbuhu i povraćanjem.
Etiologija:
Od bakterija u našem podneblju najćešći su Campylobacter i Salmonela (netifoidna), mnogo rede Šigela i Yersinia. Od parazita najćešće su Giardia, mnogo ređe Entamoeba histolytica. U 50% slućajeva nalaz stolice je negativan, što ukazuje na viruse ili Clostridium diff. Bakterije delom deluju i preko toksina (E. coli, Stafilokok, Vibrio cho- lerae, Clostr. difficile); od virusa su najćešći Rotavirus, Echovirus, Norvalk agens (u 60% svih dečjih proliva, kod odraslih posumnjati kada su negativne kulture).
Klinička slika:
Anamneza – putovanja, unos sumnjive ili neuobićajene hrane, npr. majonez, hrana iz restorana, ribe, konzerve i dr., uvek pitanje: da li su obolele i druge osobe iz okoline. Oporavak obićno brz — 24 do 96 h. Posebne pojave: povraćanje (B. cereus), sistemska ispoljavanja (febrilnost, glavobolja, mialgije kod Šigela); Campylobacter: bol u trbuhu, ponekad proliv, može da bude i krvav.
Komplikacije:
Ponekad perzistentni proliv – duža infekcija Salmonelom i Lamblijom, sekundarna hipolaktazija, ispoljavanje latentne bolesti (ulcerazrn kolit, celijačna boiest). Dešava sе da preboleli postaju asimptomatski nosioci (Salmonele), javija se reaktivni artritis (Reiterov sindrom), eritema nodozum. Septikemija kod vrio starih, imunonekompetentnih osoba, češće posle salmonele. infektivni kolitis može da stvori difuzne promene sluznice, siićno ulceroznom koiitu, ponajpre posle Campyiobactera, Yersinie iii hemoragićne E. coli. Toksična diiatacija kolona retko.
Dijagnoza:
Ispitivanje nepotrebno u običnim formama, aii ako postoje indikacije, onda je oenovno napraviti kultum stolice i mikroskopski pregied na cistc i žrve parazite (ameba i iambiija). Indikacije su: viSe oboieiih osoba, traja- nje boiesti duže od 4 dana, krvarenje iii drugc kompiikacije; ako proliv traje duže od 3 nedeije, obavezno uraditi sigmoidoskopiju, biopsiju i iab. preglede. Clostridium diff proiiv zahteva posebna ispitivanja, sumnja na- ročito ako je negativan naiaz koprokuiture, a proliv perzistira.
Terapija:
Opšti principi – rehidratacija (siane supe, voćni sokovi, krekeri), specijaini rchidratacioni rastvori (Na, K, giikoza) per os, ali kod lakše obolelih. Koiičina tećnosti 1000-3000 ml dnevno. U zavisnosti od stepena deficita (diureza, broj proliva, opšti izgled bolesnika i koncentracija Na i K u serumu) nadoknaditi gubitke tećnosti i minerala. Infuzione rastvore kod težih formi, starih, dece. Posebno se gubi K, per os ili u infuziji dodati 20 mMol/1
Opioidni antidijaretici (Seidiar, Loperamid) koji smanjuju peristaltiku daju se oprezno, kratko vreme kod jako ćestih stolica. Metokiopramid (Reglan) zaustavija povraćanje.
Salmoneloza – ukoliko je teža forma, sa izraženim simptomima, pro- duženim tokom, antibiotici – ciprofloksacin duže vreme, ili Đaktrim tbi., takode duže vreme. Iziućivanje saimoneia stoiicom traje 4—8 nede- lja, do 6 meseci (nosioci).
Šigeloza – najbolji je ciprofloksacin, 5-7 dana, kao i kod salmoneloze, ponoviti koprokulture.
Kampliobakter – Ciprofloksacin 5-7 dana, ev. Eritromicin, 5-7 dana. Enterohcmoragijska E. coii se leči Baktrimom, ciprofloksacinom, u te- žim siućajevima L v. gentamicinom.
Yersinia enteritidis – ne lečiti antibioticima ako nema komplikacija, inaće isti antibiotici kao gore.
Ciostridium diff. može da razvije pseudomembranozni kolitis koji je vrio ozbiljna kiinićka komplikacija posle davanja antibiotika. Terapija: Ukinuti ranije davane antibiotike, Metronidazol i Vankomicin, do 10 dana.
Amebijaza – aktivna infekcija, znatno ređa nego hron. forma sa asim- ptomatskim izlućivanjem cisti.
Klinička slika: najćešće vodenasti prolivi dužeg trajanja sa dispeptićkim tegobama. Prava amebna dizenterija je akutna bo- lest sa izraženim proktokolitisom i lošom prognozom ukoliko se ne leći. Ćesta komplikacija je apsces jetre. Leći se Metronidazolom, 3 dana. Dijagnoza: nije jednostavna, postavija se na osnovu mikroskopskog nalaza hematofagnih ameba, u svežoj, toploj stoiici. Tri negativna naiaza iskljućuju amebijazu, ali ako se i dalje sumnja, može se ponoviti. Postoji i serološka dijagnostika (titar At) koja ukazuje na akutnu formu ili preležanu bolest, biopsija ili ospsečak sluznice mogu da posluže za otkrivanje аmebijaze
Tifus i paratifus AIB febrilnoet, glavobolja, prolivi, »raš«, bradikardija, sumraćna stanja ivesti. Paratifus – lakša forma. Hemokultura, kasnije urino i koprokultura. Widal-ova reakcija nema znaCaja u akutnoj infekciji. Lečenje hloramfenikolorn, ev. ciprofloksicilinom.
TBC creva – sumnja ako bolesnik ima TBC pluća. Ileocekalna loklizacija, podseća na Kronovu bolest (recidivantna, bol, zatvor ili proliv, pireksija, ponekad opipljiva masa). Ostale forme su TBC adenitis mezenterijalnih limfnih žlezda, perianalna TBC, i TBC peritonitis sa ascitesom.
Dijagnoza teška, laparoskopija sa uzimanjem bioptičkog uzorka jedino je aiguran dokaz. Jako pozitivan Mantoux test ako je akutna infekcija, RTG pregled samo u odmaklom stadijumu pokazuje promene slićne Kronu ili limfomu tankog creva.
Lečenje standardno sa izonijazidom, rifampicinom, ev. etambutolom.
Nepodnošljivost hrane – odnosi se na tzv. nutritivnu alergiju, koja nije tako retka. Radi se o neadekvatnom imunom odgovoru na proteinsku Ag životinjskog (mleko, jaja) i biljnog porekla, sa čestim postojanjem ukrštene reaktivnosti izmedu namirnica sličnih ili srodnih vrsta. Proliv, nadimanje, povraćanje, izbijanje raša, pozitivna anamneza na alergiju. Izazvana reaginskim At ili imunokompleks ima. Ponekad udružena sa postojećim oboljenjima creva — sekundarna nutritivna alergija.
Dijagnoza: na osnovu anamneze i pozitivnosti eliminacione dijete, kutanih testova, provokacionih testova — endoskopskim putem, nalazom At u serumu (specifična IgE At) i sekretima – IgA (duodenumski sok, pljuvačka).
Lečenje eliminacijom alergena, H1 antagoniti, disodijum hromoglikat (stabilizator ćelijskih membrana), ev. kortikosteroidi.
