Meningitis Cerebrospinalis Epidemica( Zarazno zapaljenje moždanice )

Meningitis epidemica je akutna infektivna bolest, sporadičnog ili epidemičnog karaktera prouzrokovanim meningokokama, koja se klinički manifestuje meningealnim znacima i mutnim
likvorom. Uzročnik  ( meningokok ) ulazi u organizam inhalacijom- Fligeovim kapljicama i lokalizuje se na sluzokoži nazofaringsa. Kod izvesnog broja inficiranih osoba ova infekcija
može da ostaje latentna – što je češće ispolji se nazofaringitom. Izuzetno meningokok može da dospe u krvotok i izaziva bakteriemiju, nekad može da isčezne ili da prelazi u
hematolikvornu barijeru i dospe do moždanice izazivajući sliku meningitisa. Meningokok moža da dospe krvnim putem do drugih organa i tkiva, a u koži dovodi do pojave makulozne
ili petehijalne ospe.  Prema meningokoka su najosetljivija  odojčad i mala deca, ali mogu da obole i odrasle osobe.
Klinička slika-inkubacija iznosi 6-7 dana zarazna je. Epidemični meningitis kod odraslih počinje naglo, jakom glavoboljom, bolovima u zglobovima praćen meningialnim znacima.
Prvog i drugog dana bolesti se  javlja ukočen vrat – Kerningov znak, gornji i donji Brudžinski i Vujićev znak. Bolesnik leži u meningealnom položaju tj. na strani sa zabačenom glavom i
savijenim nogama u kolenimai kuku okrenut od svetlosnog izvora. Po koži makulozna ili petehijalna ospa, a na licu herpes febrilis. Bolesnici su nemirni, neorijentisani u vremenu i
prostoru-mogu da budu i u komi. Redovan pratilac ovakvog teškog stanja je incontinentia alvi et urinae.
Srčana radnja-aritmična sa tahikardičnim ili bradikardičnim pulsem.
Zbog pritiska eksudata na  moždane živce, može da dođe do pojave strabizma,  diplopije, ptoze i paralize nervus facialisa.
U prognozi epidemičnog meningitisa bitna je rana dijagnoza, rano započeti odgovarajuću terapiju. Ako je terapija adekvatna i na vreme data prognoza je dobra. Zakasnela dijagnoza,
kasna terapija imaju teške posledice psihičke i telesne sekvele sa doživotnim invaliditetom ili smrtan završetak.