Gnoj je patološki, tečni i mutni eksudat koji nastaje kod takozvanih supurativnih zapaljenja.Gnoj se sastoji od seruma, oštećenih polimorfonuklearnih belih krvnih zrnaca, od ćelija, iz oštećenih tkiva, od klica i crvenih krvnih zrnaca.Njegova boja zavisi od oboljenja žuta ako je u pitanju stafilokokna infekcija, zelenkasta boji dobija sa pneumokokne infekcije, plav ako je zapaljenje porouzrokovao bacilus pyocyaneus.Anaerobne klice prouzrokuju sivkast i smrdljiv gnoj.Bakteriološko ispitivanje gnoja je od vrednosti samo ako je izvadjen iz zatvorene šupljine ili prilikom otvaranja apscesa pod aseptičnim uslovima.Gnoj koji se izliva iz rana ili fistula obično je dopunski inficiran banalnim klicama koji nisu uzrok infekcije.
Gnojenje nastaje stvaranjem gnoja.Intenzitet zavisi s jedne strane od vrste prouzrokovača tzv. piogene klice su posebno aktivne u tom pogledu.Sa druge strane od broja belih krvnih zrnaca, koji se uključuju u odbrambeni proces.Gnojenje je dokaz snažne odbrane organizma i predstavlja povoljan znak posebno u toku septikemije.Ukoliko se gnoj stvara u tkivima dolazi do pojave „apscesa“, ako se stvara na površini kože ili sluznice telesnih šupljina, organa u pitanju je gnojno oticanje.
Lečenje: se sprovodi na osnovu kliničke slike biohemijske analize, bakteriološkog ispitivanja.U zavisnosti od uzročnika se prepisuje odgovarajuća terapija.
