Hipotenzija se definiše kao vrednost krvnog pritiska koja je niža od očekivane-normalne vrednosti.Vrednost krvnog pritiska razlikuje se zavisno od aktivnosti, godina starosti, uzimanja lekova, zdravstvenog stanja.Veliko je pitanje koliko je nizak treba biti krvni pritisak kako bi se označilo kao bolest-hronična hipotenzija sa simptomima i smanjenjem kvaliteta života.
Definiše se krvnim pritiskom manjim od 100/60 mmHg izmerenim više puta u ambulantnim uslovima sa postojanjem simptoma kao vrtoglavica, umor, anksioznost, nesvestica, poremećaj sna, depresija, znojenje, lupanje srca. Osim hronične-primarne-idiopatske hipotenzije se ne može otkriti uzrok, postoji još i sekundarna hipotenzija uzrokovana različitim bolestima, lekovima, akutna stanja s naglim padom krvnog pritiska od kojih su ortostatska-posturalna i postprandijalna hipotenzija najučestalija.
Klinička slika: trajno nizak pritisak ne pokazuje ozbiljno oboljenje.Telo se na njega prilagodilo, retko daje simptome.Problem nastaje kod naglog pada pritiska kada mozak i vitalni organi ostaju bez snabdevanja krvlju i nema se vremena za prilagodjavanje nastaje vrtoglavica, slabost, omaglica, poremećaj vida, pa i kratka nesvest-sinkopa.
Primarna nesvestica-trajno nizak pritisak, idiopatska ili konstitucionalna hipotenzija nasledni faktor, geografsko područje, ishrana ima značajan uticaj.
Sekundarna hipotenzija to su stanja koja mogu prouzrokovati nizak krvni pritisak: krvarenje, dehidratacija, trudnoća, alergijske reakcije, predugo odmaranje u krevetu, strah, razni lekovi kao što su diuretici, kalcijum, antagonisti, betablokatori, antidepresivni lekovi, analgetici, antihipertenzivni lekovi, alkohol.
Ortostatska-posturalna hipotenzija je nagli pad pritiska nakon zauzimanja stojećeg položaja.Može da bude uzrokovana bolestima, lekovima ima naziv sekundarna ortostatska hipotenzija.
Ukoliko se ne može utvrditi uzročnik da li je bolest, stanja ili lek naziva se idiopatska ortostatska hipotenzija.
Postprandijalna hipotenzija javlja se kod nekih osoba posle jela, češće kod starijih osoba s inače povišenim krvnim pritiskom.Osobe sa ovim stanjem ne smeju uzimati antihipertenzive pre jela a nakon jela moraju prileći.Uzimanje odredjenih lekova pre jela može pomoći na primer nesteroidni antiinflamatorni lekovi.
Dijagnoza: Uvek treba utvrditi da li je hipotenzija primarna ili sekundarna.Isključiti bolesti, lekove, stanja koje mogu dovesti do sekundarne hipotenzije.Pritisak meriti u više navrata sa frekvencijom srca u ležećem, sedećem, stojećem položaju.Uraditi biohemijsku analizu KKS, SUK,SUM, funkciju bubrega, EKG, EKG-Holter 24 časovno.
Lečenje: treba usmeriti na olakšanju simptoma.U vezi ishrane uključiti povećanje uzimanja soli, kofein, povećana telesna aktivnost. Uključiti lekove kao:Dihidroergotamin, Etilefrin, ili potpuno davanje mineralokortikoida.Kod sekundarne hipotenzije lečenje zavisi od uzroka.
