U rodu Proteus se nalaze dve vrste: Proteus mirabilis i Proteus vulgaris. Obe vrste pripadaju grupi Gram negativnih bakterija, štapićastog obilka. Imaju peritrihijalno raspoređene flagele i vrlo su pokretljivi. Nemaju sposobnost sinteze kapsule. Lako se kultivišu na jednostavnim hranljivim podlogama. Kao i ostale bakterije iz porodice Eneterobacteriaceae rastu i razmnožavaju se kako u aerobnim tako i u anaerobnim uslovima (fakultativni anaerobi). Kultura Proteusa ima neprijatan miris na trulež.Patološki (medicinski) značaj
Proteusi su široko rasprostarnjeni u prirodi, prisutni su u zemljištu, vodi i namirnicama. Prilagođeni su i parazitskom načinu života. Tipični su predstavnici oportunističkih bakterija, što znači da počinju da se razmnožavaju kada padne imunitet organizma. Ulaze u sastav fiziološke mikroflore digestivnog trakta. P.mirabilis češće izaziva oboljenja ljudi nego P.vulgaris. Značajan medicnski problem predstavljaju Proteusom izazvane urinarne infekcije, meningitisi i infekcije rana, a naročito intrahospitalne infekcije kao što su: infekcije mekih tkiva, pneumonija, absces pluća, septikemija i dr.
Mikrobiološka dijagnostika
Bakteriološko – serološka dijagnoza se postavlja pregledom materijala uzetog od pacijenta: urin, likvor, bris rane, ispljuvak, krv i dr. Materijal se zasejava na odgovarajuće hranljive podloge – najčešće hranljivi bujon, endo agar i krvni agar, a zatim se vrši ispitivanje mikroskopskih, kulturelnih, fiziološko – biohemijskih i antigenskih osobina.
Lečenje
Iako je većina sojeva osetljiva na ampicilin, cefalotin i aminoglikozidne antibiotike, nisu retki sojevi rezistentni na veći broj antibiotika i/ili hemioterapeutika. Zbog toga je neophodno rezultat mikrobiološke analize dopuniti antibiogramom.
