Termin srčana aritmija obuhvata lupanje, preskakanje srca, i poremećaji srčanog ritma.Mehanizam srca za neprekidan stalni rad omogućen stvaranjem nadražaja u desnu predkomoru-sinusni čvor.Nadražaj se širi kroz pedkomore preko specijalnog snopa vlakana-Hisov snop, do ćelije srčanog mišića leve i desne komore.U srcu nastaju električni impulsi oni omogućavaju rad srca u vidu grčenja-sistole i opuštanja-dijastole 60-80 u minuti.Usled psihičke napetosti, fizičkog napora, preterani unošenje napitaka za uživanje (alkohol, kofein), pušenje (nikotin), povećana temperatura stvara ubrzani rad srca preko 100 u minuti zove se sinusna tahikardija.Kontra ovome efektuusporen srčani rad ispod 50 u minuti zove se sinusna bradikardija, posledica je dobre fizičke aktivnosti, starenje, dejstva nekih lekova betablokatori (verapamil, digitalis).
Srčane aritmije nastaju usled poremećaja u stvaranju ili provodjenju srčanog nadražaja ili istovremeno oba zajedno.Nastanak srčane aritmije se deli u tri grupe:
-bolesti srca, bolest drugih organa, opšti poremećaji.
Bolesti srca su: infarkt miokarda, angina pektoris, srčana slabost, srčane mane itd.
Bolesti drugih organa: bolesti CNS-a, bolesti bubrega, bolesti endokrinog sistema, bolesti pluća.
Opšti poremećaji su različiti kao što je gubitak tečnosti iz organizma, gubitak minerala, efekat nekih lekova, toksična ili razna infekcija, itd.
Srčane aritmije mogu da smanje efektnost srčanog rada i do 30%.Mogu da budu uzrok srčane smrti zbog fibrilacija komore.
Dijagnoza: se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, EKG-a, Ehokardiograma, Holter EKG-a 24 časovana posmatranja, testova opterećenja, koronarografija, elektrofiziološkog ispitivanja srca.
Aritmije se mogu deliti na:
-Predkomorne-atrijalne, nisu tako opasne za bolesnika,
-Komorne-ventrikularne, lečenje je mnogo ozbiljnije.
Predkomorska ekstrasistola može da se pojavi i kod zdravih ljudi.Nastaje usled treperenju i lepršanju predkomora.Ne zahteva ozbiljniju terapiju sem betablokatora (Inderal, Presolol), nekad ekstrasistola praćena poremećajem krvnog pritiska.
Ventrikularna ekstrasistola, može da se javi i kod zdravih, ali kod bolesnika sa arterijskom hipertenzijom, gubitkom kalijuma, slabošću srčanog mišića usled lekova, antiaritmika se često javlja.Uzročnika treba otkloniti u cilju lečenja, kod zdravih osoba bez terapije prolazi.Davanjem betablokatora može se smanjiti neprijatne pojave.
Treperenje predkomora-Fibrilatio atriorum je najčešća aritmija srca.Javlja se kod bolesnika sa bolešću mitralnog zalistaka, posebno kod mitralne stenoze, kod bolestima srčane kese-perikarda.
Lečenje:potrebno je sprovesti, usporiti ubrzan srčani rad primenom betablokatora, uz to se daju antikoagulantni lekovi kao (Sintron, Farin) zbog sprečavanje tromboembolijske komplikacije (zapušenje arterija, moždani udar).Sa davanjem antikoagulantih lekova potrebno je kontrola krvi, odredjivanje protrobinskog vremena-INR, zbog odgovarajućeg doza lekova.INR treba da bude 2-3.
Najtežom aritmijom se smatra ubrzanje rada komora.Ventrikularna tahikardija i ventrikularna fibrilacija se javlja kod akutnog infarkta miokarda i kod angine pektoris nestabilna forma.
Komorska tahikardija se leči primenom Xylocaina, ili Minsetila i.v i primena elektrošoka.
Zaštita od ponovljenih napada važno je uklanjanje ishemija srčanog mišića, produvavanje koronarnih arterija, ili hirurška metoda revaskularizacija srčanog mišića.Od lekova se primenjuje betablokatori kao i ugradnja automatskog defibrilatora.
