Pseudomonas aeruginosa (bacillus pyocyaneus) je u spoljnoj sredini široko rasprostranjena i izrazito otporna bakterija. To je Gram negativan, asporogen bacil. Brzo se kreće pomoću monopolarno raspoređenih flagela. Većina sojeva ima fimbrije. Striktni je aerob. P.aeruginosa ima brojne faktore virulencije, uključujući celularne komponente, toksine i enzime.
Put prenošenja
Kod ljudi se nalazi u malom broju kao deo fiziološke mikroflore creva, a može se naći i na koži. U slučajevima poremećene ravnoteže u bakterijskoj flori creva, može da izazove enterokolitis, najčešće kod dece, sa visokim stepenom smrtnosti. Predisponirajući faktori za nastanak oboljenja prouzrokovanih pseudomonasom su imunološka insuficijencija, primena agresivnih (invazivnih) metoda i dugotrajno lečenje antibioticima, kortikosteroidima i imunosupresivnim lekovima.
Patološki (medicinski) značaj
Kod čoveka pseudomonas može da izazove različita oboljenja (pseudomonijaza), najčešće kod hospitalizovanih bolesnika.
infekcije oka – su destruktivnog karaktera i obično nastaju posle traume i hirurških zahvata.
infekcije uha – najčešće su infekcije spoljašnjeg uha, sreću se kod plivača i lokalnog su karaktera.
infekcije respiratornog trakta – obično se sreću u pacijenata sa hroničnim oboljenjima pluća i neutropenijom.
endokarditis – najčešće se sreće kod intravenskih narkomana. Infekcija obično zahvata trikuspidalne valvule i ima hroničan tok.
infekcije opekotina – P. aeruginosa može da kolonizuje opečena mesta i prodre u cirkulaciju (septikemija).
infekcije kože – kod manjeg broja pacijenata viđe se karakteristična kožna lezija – ecthyma gangrenosum. Ova hemoragična nekroza kože razvija se kao posledica destrukcije endotela arteriola za koji pseudomonas ima poseban afinitet.
ostale infekcije – P.aeruignosa ima afinitet i za druge organe i organske sisteme, uključujući urinarni i gastrointestinalni trakt. Moguće su i alimentarne toksiinfekcije izazvane ovim mikroorganizmom.
septikemija – u pacijenata sa neutropenijom, dijabetom i hematološkim malignim oboljenjima, kao i posledica infekcije respiratornog i urinarnog trakta, infekcije kože i mekih tkiva, nastaje sepsa sa viskom stopom mortaliteta.
Mikrobiološka dijagnostika
Materijal koji se koristi za izolovanje pseudomonasa je različit i zavisi od lokalizacije infekcije: bris kože (rana, opekotina), gnoj, urin, krv, likvor, sputum i ostali materijali. Preliminarna identifikacija zasniva se na izgledu kolonija, prisustvu karakterističnog plavo – zelenog pigmenta, specifičnom sladunjavom mirisu (miris lipe ili ljubičica), rastu na 42°C, kao i oksidaza i katalaza pozitivnoj reakciji. Definitivna identifikacija zahteva primenu niza fiziološko-biohemijskih testova.
Lečenje
Iako je značajan procenat sojeva osetljiv na cefalosporinske antibiotike treće generacije (cefotaksim, ceftriakson, cefoperazon) i novije aminoglikozidne antibiotike, kao što je amikacin, ipak je antibiotsku terapiju potrebnko uskladiti sa rezultatima antibiograma.
