Ovo oboljenje nastaje za vreme epidemija.Ispoljava veliku osetljivost na dejstvo infektivnih noksi ali koštani oklop i opne kojim je obavijeno tkivo mozga predstavljaju siugurnu barijeru prodora klica.Veliku ulogu ima takozvana hematoencefalna barijera, koju čine opne nervnih ćelija, neuroglija i endotel kapilara.
Klinička slika: ovaj encefalit protiče kroz tri stadijuma:
–prodromalni stadijum gde dominiraju simptomi infektivnog oboljenja, visoka temperatura, groznica, simptomi gripa, poremećaj svesti.Ponekad početak liči na apopleksiju sa epileptičkim napadima ili je postepen bez skoka temperature.Akutni stadijum pruža sliku somnolentno-oftalmoplegičnog odnosno okulo-letargičnog encefalita.Osim glavobolje i povraćanje u ovom stadijumu dominira poremećaj sna i paralize mišića pokretača očnih jabučica.Karakteristična je inverzija sna, gde bolesnik preko dana pospan-somnolentan a u toku noći budan i uznemiren.Očni bulbus manifestuje se strabizmom, vidjenjem dvostrukih slika-diplopije.Hiperkinetički oblik karakteriše se prisilnim nevoljnim pokretima koji ne prestaju ni u snu (npr.štucanje zbog trzanja dijafragme).Bulbarni oblik karakteriše se paralizom gutanja i artikulacije meningitički simptomima nadražaja moždanica (kao što je povraćanje, kočenje vrata).
Bolesnik je bez spontanih pokreta i inicijative reducirane mimike.Psihički simptomi podsećaju na akutne duševne poremećaje tipa delirijuma,(svest bolesnika je pomućena i reducirana).
–hronični stadijum je poznat kao postencefalitički Parkinsonizam, koji je nastavak akutnog stadijuma ili nastaje po prestanku akutnog oblika.Uz pojačani mišićni tonus tipa rigora javlja se redukcija svih voljnih pokreta, tremor ruku u obliku brojanja novca, zatim tremor nogu kao okretanje pedala, nekad potpuna nepokretnost.Osim rigora, hipokinezije, hipomimije sitnim pisanjem i paradoksalnim kretanjem pod dejstvom emocionalnih ili nekih drugih draži odjednom počinje da trči i ne može da se zaustavi.Nemotivisana veselost-euforija i reakcije psihomotornog uzbudjenja,promene ličnosti sa redukcijom etičkih kriterijuma, i sa neurasteničnim smetnjama.
Terapija je simptomatska, sedativni lekovi, analgetici.Zbog mogućnosti plućnih i srčanih komplikacija daju se antibiotici i kardiotonici.kasnije dolazi u obzir rahabilitacija i psihoterapija, posledice su moguće encefalitis epidemika ostavlja trag za sobom kao slepilo, gluvoća, afazija, hidrocefalus,motorna oduzetost ekstremiteta,gubitak intelektualnih kapaciteta, Parkinsonizam, pseudoneurastenija, epilepsija.
