BOLESTI jetre, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, spadaju u deset najčešćih uzroka smrti u svetu. Rasprostranjene su na svim kontinentima. Neke su češće u razvijenim, a druge u zemljama sa nižim socijalnim standardom. U Srbiji su, na prvom mestu, virusna oboljenja jetre, izazvana hepatitisom B i C, a u stopu ih prate oštećenja, izazvana alkoholom.
Zbog vakcine protiv hepatitisa B, oboljenja jetre, čiji je on uzročnik, u blagom su opadanju, za razliku od tipa C, koga ima više, a njegova ekspanzija se tek očekuje. Po učestalosti, slede autoimune bolesti jetre, čije je poreklo praktično nepoznato, zatim urođene i stečene metaboličke bolesti, kaže, u razgovoru za „Novosti“, profesor dr Rada Ješić Vukićević, načelnik na Klinici za gastroenterologiju i hepatologiju KC „Srbije“.
Za njima, po učestalosti, idu bolesti poremećaja u metabolizmu masti i toksična oštećenja, izazvana lekovima, koja su sve rasprostranjenija – ističe naša sagovornica. – U kliničkoj praksi često se sreće oštećenje jetre, čiji je uzrok, bolest nepoznatog porekla. Pacijenti nam, recimo, dođu sa poremećajem u proizvodnji enzima jetre, a ni posle detaljnih pretraga ne možemo da utvrdimo razlog tome. Te bolesti svrstavamo u takozvane kriptogene.
Jetra je, naglašava dr Ješić Vukićević, veoma bitan organ. Još stari Vavilonci govorili su da je ona rezervoar krvi, u kome se nalazi duša. Jetra je glavna laboratorija, u njoj je smešten metabolizam svih bitnih elemenata, hormona, vitamina… U njoj se odigravaju svi metabolički procesi, ona je veoma važan organ sa brojnim funkcijama, od kojih neke nisu ni do kraja proučene. Jetra je sakriven organ, često se kaže i podmukao, jer pacijenta ostavlja bez simptoma, sve dok se bolest ne razbukti.
U najvećem broju slučajeva, poremećaj u funkcionisanju jetre otkriva se rutinskim pregledima, jer – ona ne boli. Samo se mali procenat žali na opšte simptome, kao što su slabost, malaksalost, nelagodnost, tištanje pod desnim rebarnim lukom. Većina pacijenata, međutim, nema nikakve simptome.
– Upravo zato imamo teškoće da otkrijemo oboljenje jetre i da lečimo pacijenta, koji nam najčešće dolazi kad je bolest već poodmakla. A, najvažnije je blagovremeno postaviti dijagnozu i započeti terapiju. Ako se pacijent žali na tegobe, mnogo nam je lakše. Ali ako ih nema, nego se sumnja na bolest pojavi tek sa analizom krvi, neophodan je dobar, opsežan plan drugih dopunskih ispitivanja.
Veoma je bitno utvrditi da li pacijent ima oboljenje jetre, ili ona, zapravo, reaguje na neku drugu bolest u organizmu. Izuzetno je važna detaljna anamneza: da li čovek ima opšte tegobe, da li je on, ili neko u porodici bolovao od bolesti jetre, da li konzumira alkohol. Kao i da li uzima lekove, čije bi dejstvo moglo da bude toksično.
Dr Ješić Vukićević napominje da je, za postavljanje dijagnoze, veoma bitan izgled pacijenta, jer može da ukazuje na oboljenje. Tako se, recimo, javlja karminskocrveni jezik, sitni krvni sudovi rašireni po licu, grudnom košu, kao i crvenilo dlanova. Neretko postoji otok stomaka, zato što jetra ne stvara belančevine, a moguć je i otok na nogama. Kod žena, signal može da bude poremećaj menstrualnog ciklusa.
– Gojaznost može da ukaže na takozvanu masnu jetru. Ta bolest savremenog življenja u veoma je velikom porastu. Zato u okviru ispitivanja krvi treba obavezno proveriti i masnoće (holesterol i trigliceride). Masna jetra uspešno se leči, ali ako se zapusti, može i da se razvije u cirozu.
Ultrazvuk je, takođe, obavezan. On upotpunjuje sliku o stanju ovog organa. Ako se vidi svetla, bela jetra, a pacijent u krvi ima transaminaze, kažemo da ima masnu jetru, odnosno, poremećaj u metabolizmu masti i šećera. Nekada, posle ultrazvučnog pregleda ne možemo da budemo baš sigurni, pa je potrebno da uradimo snimanje skenerom i magnetnom rezonancom. Dešava se da je neophodno uraditi i biopsiju jetre, da bi se znalo koliki je stepen oštećenja i u kojoj fazi se nalazi bolest. Lečenje se započinje tek na osnovu tako dobijene definitivne dijagnoze.
Kontrole obolelih moraju da budu redovne. Ukoliko bolest napreduje, posledice mogu biti ozbiljne: nakupljanje vode u stomaku, krvarenje iz variksa (krvnih sudova iz gornjih partija digestivnog trakta), uvećanje slezine koje dovodi do smanjenja svih krvnih loza – eritrocita, leukocita, trombocita. Može da zataji bubreg, ili da se pojavi encefalopatija, mentalni poremećaj kao posledica poodmakle faze hronične bolesti jetre.
– Mentalne funkcije mogu da budu drastično smanjene, jer usled slabijeg rada, jetra propušta toksične supstance, koje deluju na mozak – kaže dr Ješić Vukićević. – Pacijent čak može da padne u hepatičnu komu. Još jedna od teških komplikacija je karcinom. Na oštećenoj jetri, naime, malignitet se javlja mnogo češće nego na zdravoj. Nasledne bolesti metabolizma, uglavnom se manifestuju u ranijem životnom dobu, najčešće su vezane za metabolizam bakra i gvožđa, takozvanu Vilsonovu bolest i hemohromatozu. U grupu naslednih spadaju i bolesti žučnih kanala.
Generalni savet je, ističe naša sagovornica, da se jednom godišnje uradi paket standardnih analiza, jer mnoštvo funkcija jetre može da se „pročita“ u krvnoj slici. Transaminaze jesu startne analize, ali nisu dovoljne, budući da njihove vrednosti mogu da budu u granicama normale, a da pacijent, ipak, ima oštećenje jetre.
Bitni su svi takozvani standardni testovi, u koje spadaju vrednosti bilirubina i alkalnih fosfataza. Slede imunološke i druge analize. Ultrazvuk je takođe obavezan, da bi se jetra i morfološki ispitala. Ako je uvećana, ili se, na ultrazvuku, vide promene u njenoj građi, jasno je da se nešto dešava i lekari moraju da tragaju dalje.
MANJE MASTI, VIŠE VITAMINA
– GOJAZNOST je veliki faktor rizika. Preporučuje se restriktivna dijeta, smanjenje kalorija i unosa masnoće, veća fizička aktivnost. Na prevenciju naslednih i autoimunih bolesti čovek ne može mnogo da utiče. Veći unos vitamina i belančevina potreban je pošto se bolest otkrije. Veoma je važno voditi računa o uputstvu o upotrebi lekova, odnosno, da se izbegavaju oni, koji češće nego drugi dovode do oštećenje jetre. Takvi su, recimo, diklofen, koji reumatičari često piju, kao i antidepresivi i psihofarmaci – ističe dr Rada Ješić Vukićević.
