Diabetes Mellitus-Šećerna bolest

0
383

Naziv potiče od grčke reči „diabetes“ što znači proći kroz i latinske reči „mellitus“ što znači sladak.Kod šećerne bolesti osnovna pojava je poremećaj metabolizma ugljenih hidrata na bazi hormonskih poremećaja.U osnovi dijabetes melitusa leži patogenetski apsolutni, a kod hiperprodukcije glukagona relativni nedostatak insulina.Posledica toga je, smanjenje tolerancije na glikozu a kao kardinalni simptom hiperglikemija.
Endogeni i egzogeni faktori su odgovorni za otkazivanje aktivnosti insulina.
Kao endogeni faktori dolazi u obzir:
-funkcioni poremećeji beta ćelija pankreasa, nastaju zbog stvaranja manje aktivnog insulina, abnormalne strukture, ili zbog toga što je insularni aparat bio oštećen autoimunim procesima.
-preiferni poremećaji mogu igrati ulogu, materija koja koči insulin u krvi  (hormonske prirode).Preopterećenje vodi do oštećenja beta ćelija.
Etiologija:uzrok šećerne bolesti je manjak insulina, što je posledica smenjenog lučenja od strane ostrvaca pankreasa  ili posledica pojačanog dejstva hormona, koji su antagonisti insulinu  (relativni manjak insulina).U pojavi dijabetesa nasledje igra važnu ulogu.Izrazito je nasledna, familijarna bolest.Sklonost za šećernu bolest nasledjuje se i može da se pojavi pod dejstvom nekih spoljašnjih ili unutrašnjih faktora kao što je:
-preterana obilna ishrana,
-većih duševnih uzbudjenja,
-fizioloških poremećeja endokrinog sistema za vreme puberteta i klimakterijuma,
-bolesti pankreasa,
-akutne infektivne bolesti (epidemijski parotitis)
-mehaničkih povreda CNS. i jačih iznenadnih psihičkih poremećaja.
U nekim slučajevima šećerne bolesti nalazi se smanjen pankreas s degeneracijom epitela Langerhansovih ostrvaca.Bolest može da se javi u svim životnim dobima od dečjeg doba do duboke starosti.Može da se svrsta u dva osnovna oblika  tzv. juvenilni diabetes Tip1, javlja se kod dece, i omladine, a drugi oblik je diabetes odraslih Tip2, obično se javlja posle 40. godina života.
Simptomatologija: najvažniji simptomi ove bolesti su: usporeni proces iskorišćavanja udljenih hidrata, do povećanja  količine šećera u krvi-hiperglikemija, do izlučivanja šećera putem mokraće-glikozurija, što je praćeno izlučivanjem veće količine mokraće-poliurija, pojačana žedj, pojačana glad i mršavljenje.Zatim kožne promene: svrab kože-pruritis, dermatoze, ekcemi, gnojenja na koži, čirevi.Od kardiovaskularnih promena dolazi rana arterioskleroza s oštećenjem moždanih, srčanih i perifernih krvnih sudova.Sa strane urogenitalnih organa javlja se albuminurija, cistitis, pijelitis, vulvitis, balanitis, impotencija, amenoreja, rani porodjaj, sklonost abortusu.Od strane respiratornih organa češći su kod dijabetičara pneumonije, bronhitis, respiratorni sindrom.Od strane nervnog sistema javlja se često neuritis, išijas.Na očima dolazi do dijabetičke  katarakte i retinopatije.
Juvenilni tip diabetesa se najčešće javlja kod dece do 14. godine.Njegova karakteristika se ispoljava burnim simptomima, prethodi uglavnom neki infekt, nagli gubitak od telesne težine.
Karakteristika ovog oblika je nestabilnost u toku lečenja.
Diabetes odraslih ima blaži početak i tok bolesti, osobe su često gojazne.Poremećaji metabolizma kod bolesnika sa diabetesom se odvija  odredjenim redosledom.Zbog smanjenog ili nedovoljnog lučenja insulina nastaje povećanje glikoze u krvi (hiperglikemija).Kada koncentracija  glikoze predje odredjenu granicu, izlučuje se  mokraćom  (glikozurija).
Za izlučivanje glikoze mokraćom potrebna je odredjena količina vode (poliurija), što uslovljava povećan gubitak vode i elektrolita  (natrijuma,kalijuma, hlorida), iz organizma i nastaje veća ili manja dehidratacija.Žedj se javlja kao prvi znak dehidratacije  (polidipsija).Poremećeno je ulaženje glikoze u ćelije, zbog poremećaja iskorišćavanja razgradjuju se veće količine rezerve masti.To uslovljava veće stvaranje ketonskih supstancija  (acetona, beta oksibuterne i oksisirćetne kiseline):Za neutralisanje ovih kiselina  troše se bikarbonati u organizmu tzv.“alkalna rezerva“.Zbog toga nastaje zakišeljavanje organizma (acidoza).Povećana razgradnja belančevina dovodi do negativnog bilansa azota, povećanja azotnih supstancija (ureja,kreatinin), i kalijuma u krvi i povećanog izlučivanja mokraćom.Ovakav poremećaj metabolizma ugljanih hidrata, masti, belančevina, elektrolita i vode uz izraženu dehidrataciju i acidozu, može da dovede do pospanosti  (sopora), ili čak gubitka svesti (diabetička koma).
Komplikacieje:najopasnija komplikacija je dijabetička koma.Javlja se kao posledica nagomilavanja ketonskih tela, koja nastaje zbog poremećaja metabolizma masti.Zbog nedostatka ugljenih hidrata stvaraju se velike količine ketonskih tela, aceton itd.Bolesnici postaju uzbudjeni, nervozni, slabo spavaju.To stanje prelazi u apatiju i pospanosti.Disanje postaje usporeno, udisaj je dubok, bučan a izdisaj je kratak i sledi duga pauza, to disanje se naziva  Kussmaulovo disanje.Bolesnik zapadne u stanje potpune besvesti-komu.
Dijagnoza se postavlja na osnovu karakterističnih simptoma i analize krvi i mokraće.U mokraći pored šećera uvek treba pregledati i aceton.
Diferencijalno dijagnostički treba voditi računa o tome da postoji i renalni dijabetes, koji je redak.Suština je u tome što je prag propustljivosti bubrega za šećer niži, tako da se pri normalnom krvnom šećeru izlučuje manja količina šećera mokraćom.Prema tome samo na osnovu glikozurije ne može se sigurno postaviti dijagnozu šećerne bolesti.

Lečenje

Za lečenje diabetesa ima dva osnovna načina 1) dijeta i 2) insulin ili neki oralni antidijabetik.
Lečenje dijetom je potrebno svakom diabetičaru, dok je lečenje insulinom potrebno u manjem broju slučajeva.

Dijeta

Dijeta je neophodna, bez obzira na vrstu diabetesa.Jelovnik treba da se sprema 5X na dan.Mora se obezbediti unos neophodnih kalorija, računajući na godine starosti, fizičku aktivniost bolesnika, omogućiti snižavanje koncentracije šećera u krvi i mokraći, kao i sprečiti pojavu acidoze.
Kod normalno uhranjenih dijabetičara kalorijska vrednost iznosi 30-35 Cal na kg idealne tel.težine to bi odgovaralo 1750-2000 Cal. dnevno.
Gojazni odrasli dijabetičari treba da uzimaju hipokalorijsku ishranu da bi postepeno postigli idealnu telesnu težinu, kalorijska vrednost iznosi od 20-25 Cal. na kg idealne telesne težine,dnevna ishrana treba  da se kreće od 1200-1500 Cal.
Pothranjeni diabetičari treba da uzimaju,  hiperkalorijsku ishranu da bi postepeno postigli odgovarajuću telesnu težinu.Kalorijska vrednost bi iznosila od 40-45 Cal. na kg.idealne telesne težine.Kalorijska vrednost  u toku dana se kreće od 2300-2600 Cal.
Bitan je sastav namirnica i to:
Belančevina u hrani treba da je oko 1,5 g. na kg.tel.težine.Dnevni unos  iznosi oko 100-150 g. što se obezbedjuje mesom 200 g.-belančevina i sirom 60 g.
Masti u hrani treba da je 100 g. odnosno oko 1,00-1,50 g. na kg. telesne težine.Ova količina masti se omogućuje uzimanjem maslaca 25 g. ulja 25 g. kao i masti iz mesa i sira.
Neophodno je obezbediti minimalno unošenje ugljenih hidrata 3 g. na kg. tel. težine, da bi se zadovoljile potrebe organizma.Od ugljenih hidrata dnevni  unos je oko 180-200 g.
Dijeta mora biti raznovrsna ako se zna količina ugljenih hidrata u različitim vrstama namirnica.Naprimer 100 g. krompira ima istu količinu šećera kao 100 g. banana, 150 svežeg graška i 200 g. šargarepe kao i 25 g. rezanaca,  pirinča, griza, brašna, sočiva, pasulja.
Dobro sprovedena dijeta dovodi do smanjenja glikozurije i normalizovanje glikemije.Neophodna je stalna kontrola telesne težine, zbog unosa namirnica.Ako je telesna težina stabilna način ishrane  je dobro izabrana.Ako je pored toga što nema glikozurije, bolesnik gubi u težini, treba mu odrediti dijetu s više ugljenih hidrata sve dok ne dostigne idealnu telesnu težinu.U slučaju povećane telesne težine količina ugljenih hidrata se može smanjiti ispod standardne količine, ako se istovremeno smanjuju u hrani proteini i masti.Dijeta ne sme da sadrži  manje od 80 g. ugljenih hidrata na dan.

Terapija insulinom

Može se nadoknaditi oštećenog ili nedovoljnog delovanja insulina u organizmu.Insulinska terapija se prilagodjava svakom pojedinačnom bolesniku, jer aplikacija insulinom zavisi:
-od tipa šećerne bolesti,
-od uzrasta,
-od životnog stila,
-od mogućnosti same aplikacije,
-od samokontrole šećera.
Izbor insulina odredjuje lekar, dijabetolog na osnovu uvida u lečenju.Lečenje se po pravilu započinje humanim insulinima, a u slučaju neuspeha mogu se primeniti insulinski analozi.
Bolesnik  sa šećernom bolešću tipa1 primenjuje se po pravilu režim insulinske terapije sa 4 dnevne doze insulina, a u slučaju neuspeha koristi se insulinska pumpa.
Bolesnik sa šećernom bolešću  tipa2 primenjuje se 1-2 dnevna doza insulina uz nastavak ili modifikacije terapije tabletama.Od oralnih antidijabetika postoji 3 grupe lekova.
-lekovi koji podstiču stvaranje insulina,
-lekovi koji povećavaju dejstvo insulina,
-lekovi koji utiču na apsorpciju glukoze.
Ovi lekovi sprečavaju da šećer iz creva predje u krv, zato mogu izazvati gastrične tegobe.
Početna doza i vrsta insulina će uveliko zavisiti od telesne težine, uzrasta  tipa šećerne bolesti i od ciljeva regulacije.Najvažnija je od svega da bolesnik bude obučen o podešavanju doze insulina.Doziranje insulina se koriguje bar 2X nedeljno.Bolesnik treba da registruje sve niske vrednosti u toku 24 časa, i da se konsultuje sa lekarom.
Doza insulina se ne smanjuje više od 2-4 IJ.ili za 10%.
Insulin se strogo drži u frižideru na +4C stepeni, ne sme da se smrzne, pre upotrebe treba izvaditi bar 20 minuta.Insulin se daje u potkožno tkivo sa iglom za jednokratnu upotrebu.
Brzodelujući insulin se daje pola sata pre obroka u nekim slučajevima potrebno je dati i posle obroka, to ide uz dogovor sa lekarom.
Srednjedelujući insulin, mešavina humanih insulina zatim srednjedelujući i bifazni insulinski analozi se daju pre obroka ili pre spavanja, isto ide sa dogovorom lekara.
Nivo šećera u krvi se odredjuje pomoću aparata u ambulantnim uslovima.Samokontrolom nije dovoljno izmeriti vrednost šećera.
Na osnovu zabeleške bolesnika  može se proceniti uskladjenost dijetetskog režima, fizičke aktivnosti i primenjene terapije šećerna bolest.Važna je preporuka lekara u zavisnosti od vrste terapije.
*ako se lečenje sprovodi tabletama važan je dnevni profil šećera 1X mesečno, a u medjuvremeno se odredjuje našte nivo šećera bar još 1X nedeljno.
*ako se lečenje sprovodi kombinovano, odnosno tableta+insulin, ili samo terapija insulinom (2 doze dnevno), potreban je dnevni profil šećera 1X nedeljno, a u medjuvremeno odrediti nivo šećera našte bar 1X nedeljno.
*ukoliko je nivo šećera van preporučenih vrednosti treba analizirati razloge i korigovati ishranu-dijetu, fizičke aktivnosti po potrebi čak i konsultovati sa lekarom.
*važno je napomenuti da je glikozurija (prisustvo šećera u urinu), je samo orijentacija i po tome se ne može podešavati terapija.
*odredjivanje acetona u urinu radi se u uslovima postavljanja visokog nivoa šećera u krvi >15mmol/lit. tokom akutne bolesti kod bolesnika  sa tipom1 šećerne bolesti, ili kod bolesnika sa tipom2 šećerne bolesti, u uslovima postojanja druge akutne bolesti.
Savremeno lečenje dijabetesa omogućuje bolesnicima, da žive kao normalne zdrave osobe.Da bi se bolje upoznale sa svojom bolešću, treba ih upućivati u savetovalište, ambulante i ustanove, koje se bave problemom šećerne bolesti.Savetovati da vode računa o ličnoj higijeni, da obrate pažnju na negu kože, sluzokože, jer se jave dosta komplikacije u vidu zapaljenja, gljivičnih oboljenja, furunkuloza itd.Oštećenja tkiva dovodi do nekroze i gangrene.Tu je važna profilaksa u komotnoj obući, ćešće kretanje, cirkulacije krvi kroz periferne krvne sudove.Sačuvanje stopala od dekubitusa.Posebno treba ukazati na mogućnost hipoglikemičnih pojava i objasniti potrebu da s prvim znacima  (uznemirenosti,osećaj gladi, malaksalost, znojenje i ubrzanje pulsa), uzmu šećera ili slatkog napitka.

POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.