Tireoiditis kao komplikacija može biti kod dečijih bolesti šarlaha, morbila, parotitisa.Kod dece su relativno retki simptomi uglavnom brzo nestanu bez ikakve terapije.Funkcionalne smetnje nepostoje. Diferencijalno dijagnostički se mora pomisliti na inficirane vratne ciste.
Hipertireoza u detinjstvu je vrlo redak, tek na kraju puberteta i u adolescenciji može da se razvija. Nastaje usled poremećaja rada štitaste žlezde ili usled poremećaja neuroregulatornog sistema.To je stanje pojačane funkcije štitaste žlezde kao posledica prekomernog stvaranja hormona štitne žlezde (T4, T3).Za razliku od hipertireoze postoji stanje kada nivo hormona povećan zbog drugih razloga npr. usled upalnih bolesti štitne žlezde.Takva stanja prouzrokuju tireotoksikozu (trovanje hormonima štitne žlezde).
Adenoma tireoideje s hipersekrecijom hormona-toksični adenom je relativno retka bolest može se dokazati scintigrafijom tireoideje, jer intenzivno vezuje radioaktivni jod, dok okolni parenhim i ako je histološki očuvan, ne fiksira.
Hipertireoza se može razviti u svakoj životnoj dobi kod žena je češća pojava.Uzrok može biti kao autoimuna bolest štitne žlezde-morbus Graves Basedow,a redje toksična nodularna ili multinodularna struma (nodulus-čvor).Jedan ili više čvorova u štitnoj žlezdi ostaju prekomerno aktivna i izlučuju višak hormona.
Simptomatologija:
Kod klasičnog oblika izražen je očni simptom-egzoftalmus, kožne promene, ubrzan rad srca (tahikardija) izražen tremor na ekstremitetima, mršavljenje uz očuvan obilan apetit.Psihičke promene kao emotivnost, preosteljivost, nestabilnost.Vazomotorni poremećaji, prekomerno znojenje, osećaj vrućine, impotencija, frigiditet i amenoreja.Ovi bolesnici imaju povećanu fiksaciju radioaktivnog joda u štitnoj žlezdi i vrednost tiroksina u serumu kao i bazalni metabolizam a sniženu vrednost holesterola.U razvitku bolesti mogu se javiti komplikacije kao tireotoksično srce.Sumnja na hipertireozu dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, laboratorijske analize, na merenje nivoa hormona štitne žlezde TSH u krvi.
Od najvažnijih analiza je ultrazvuk štitne žlezde i scintigrafija.Ultrazvuk pokazuje nehomogenu eho strukturu, dok scintigrafijom se pokazuje područje bledje i nehomogene distributorna aktivnost.
Lečenje
Cilj lečenja je da se snižava nivo hormona štitne žlezde u krvi i uspostavlja se hormonalna ravnoteža u organizmu eutireoidno stanje.Lečenje se sprovodi:
1) antitireoidni lekovi-tireostatici,
2) radiokativni jod,
3) hirurški zahvat.
Tireostatici stvaraju hemijsku blokadu proizvodnje hormona štitne žlezde, uzimaju se bar dva meseca punu dozu a prilikom lečenja kad se postigne normalan nivo hormona-eutireoza, dnevnu dozu treba smanjiti na najmanju količinu.Deluju laganije kao Tiokarabamid zatim Methimazol.Ta terapija često deluje povoljno samo na periferne simptome a ne na strumu i zato se kombinuje sa davanjem tiroksina koji koči TSH.
Terapija radioaktivnim jodom se uzima u vidu tečnosti ili tableta. Kod graviditeta, dojilja i dece se ne primenjuje.
