Demencija – više od zaborava
Demencija znači gubitak ličnosti i funkcija, to je stanje u kome se brišu sećanja, imena, lica. Nestaje pamćenje. A gubitak pamćenja je i gubitak identiteta. Obično se izjednačava sa starošću, ali demencija je bolest, a ne deo normalnog procesa starenja.
Ona je više nego puko gubljenje memorije, više od zaborava i nestajanja pamćenja. Demencija prosto izbacuje ljude iz njihovog života i dramatično utiče na porodicu i ljubav. Njen tok je spor, ali neumoljiv. Može da traje godinama.
Kad pocnu da se gube reči i sećanje ostaju verovatno pramici muzike. Zato su minulog meseca u Biblioteci grada Beograda uz tihe melodije iz prošlosti, uz bozu, kabezu i slatko, namerno i simbolicno, na potpuno neobičan način putem video zapisa dirljive lične ispovesti i interaktivne postavke, prijateljima i partnerima kompanije Actavis predstavljena najnovija istraživanja lečenja Alchajmerove bolesti.
Slikovito i gotovo surovo istinito ovo oboljenje oslikavaju reči akademika neurologa dr Vladimira Kostića, direktora klinike za neurologiju KCS:
– Demencija znaci gubitak licnosti i funkcija, to je stanje u kome ostaje samo jedna dirka na kompjuterskoj tastaturi – dilit (delete). Briši. Brišu se sećanja, imena, lica. Nestaje pamćenje. A gubitak pamćenja je i gubitak identiteta. Obično se izjednačava sa starošcu, ali demencija je bolest, a ne deo normalnog procesa starenja.
Ljudi praznih pogleda
A nama se, inače, veliki problem iza brda valja – sve smo stariji. Samo u Evropi najmanje 5 miliona ljudi je obolelo od demencije, nekoliko puta više ih je pred demencijom. Broj obolelih će se, prema predvidanjima, udvostrucavati svakih 20 godina. Kod nas, nastavlja profesor Kostić, dovoljno je samo da prošetate ulicama šireg centra i sigurno je da ćete mnogo češce sretati osobe starije od 65 godina na čijim licima su prazni pogledi. Jer, svaki 10. od njih ima neki oblik demencije, neki oblik gubljenja pamćenja. Ovakva slika odigrava se na ulicama svih svetskih i naših gradova. Koliko je dementnih osoba kod nas pouzdano se ne zna, ali je sigurno da smo uveliko na putu da postanemo društvo dementnih, mada nije preterano ako se kaže da u velikoj meri to već i jesmo.
Sumorno zvuči, ali je činjenica da je kod dve trećine obolelih propuštena pravovremena dijagnoza. Sa pravom dijagnozom kasni se iz jednog jedinog razloga – zbog uverenja svih, pa i mnogih doktora da je zaboravnost neminovni pratilac starosti, ili se smatra da ce rano obelodanjivanje demencije doneti još jednu nevolju pacijentu, a to je stigmatizacija, odbacivanje od strane porodice pa i citavog društva. Valja napomenuti da je svest o demenciji na izuzetno niskom nivou u citavom svetu, što vodi ka stigmatizaciji i nedovoljnom traženju medicinske pomoci. Trenutno ne postoji lek za Alchajmerovu bolest, ali može mnogo da se ucini na poboljšanju kvaliteta života obolelog i negovatelja.
Nisu ovo, srecom, beznadežni poremecaji. Mi danas, navodi profesor Kostic, možemo sa prilicnom sigurnošcu da dijagnostikujemo demenciju koja nije samo Alchajmerova bolest, mada je ona najcešci oblik. Postoje kriterijumi za ranu dijagnostiku, za utvrdivanje faktora rizika, postoji model za genetski uvid, imamo terapiju koja je medu najsavremenijima.
Tako i Evropski vodic za dijagnostiku i lecenje Alchajmerove bolesti, koji je ove godine objavljen, navodi novi lek kompanije Actavis – donepezil kao lek iz najuže grupe preporucenih za koje je u kontrolisanim studijama potvrdeno da dovode do poboljšanja u blagim, umerenim, ali i teškim formama ove bolesti. Našao se i na našem tržištu.
– Kao jedna od vodecih generickih farmaceutskih kompanija u svetu Actavis je prepoznat kao kompanija koja se ozbiljno bavi lekovima u oblasti neurologije i psihijatrije. To su savremeni preparati, proverenog kvaliteta, stvoreni po najvišim standardima. Globalnu snagu koristimo za potrebe srpskog tržišta u skladu sa našom misijom da najsavremenije preparate da najsavremenije preparate obezbedimo najvecem broju ljudi kojima su neophodni. U slucaju Alchajmerove bolesti da se unapredi terapija vrstom leka koji posebno kod blagih do umereno teških oblika Alchajmerove demencije donosi znacajna poboljšanja. Posebnu pažnju posvecujemo medicinskoj edukaciji i prevenciji, prepoznavanju bolesti, naravno, i primeni savremene terapije – kaže za Vivu Dr Tatjana Sokolovic, direktorka poslovne jedinice za psihijatriju i neurologiju kompanije Actavis.
Sporo i neumoljivo
Sve ovo je veoma bitno tim pre što je demencija degenerativni moždani poremecaj koji onemogucava bolesnoj osobi da obavlja svakodnevne aktivnosti. Iako se neprestano istražuje još se ne zna pravi uzrok oboljenja, mada je poznato da je i genetska predispozicija jedan od razloga nastanka ove bolesti. Kako se granica dugovecnosti pomera broj obolelih u svetu ce se povecavati. Gotovo 50% demencija uzrokovano je Alchajmerovom bolešcu, ustvari, primarna demencija ili Alchajmerova bolest cini cak polovinu demencija medu starima. Cešce oboljevaju žene nego muškarci.
Mora se uz sve ovo znati i da je demencija najskuplja bolest. Racunice u razvijenom svetu pokazuju da ako bi pravovremenom terapijom samo za pet godina odložili pocetak oboljenja troškovi lecenja dementnih pacijenata smanjili bi se za neverovatnih 50 odsto.
– Okolina neretko prepušta dementnu osobu na milost i nemilost njenoj starackoj istrošenosti, ona postaje sebicna, zaboravna i nemarna, sve manje lici na sebe, zbog cega nastaju sukobi u porodici i okolini. Tok bolesti je spor, ali neumoljiv. Može trajati godinama. Demencija se nikada ne dijagnostikuje kod dve od tri osobe. Ovo oboljenje iz mnogo razloga zaslužuje istu pažnju kao maligne i srcane bolesti, zbog obolelih, zbog njihovih porodica i citavog društva, zbog nebrojenih problema koje demencija sobom donosi.
Simptomi
Stalno zaboravljanje imena, lica, doskorašnjih dogadaja, ceste promene raspoloženja, rani su simptomi demencije, u sledecoj fazi javlja se stalna uznemirenost, agresivnost, nocna ustajanja, lutanja po ulicama. Bolest se vremenom širi, zahvata druge delove mozga. Demencija podrazumeva propadanje celokupne licnosti: pamcenja, mišljenja, socijalnih aktivnosti, govora, citanja, do gubljenja vitalnih funkcija. U poslednjoj fazi bolesti pacijenti su vezani za krevet.
7 znakova
Ovo su važni znaci zbog kojih treba da se zatraži pomoc specijaliste za demenciju:
– ucestalo postavljanje istog pitanja
– ponavljanje iste price, od reci do reci, iznova
– zaboravljanje kako se kuva, ili rade sitne popravke, ili kako se igraju karte, aktivnosti koje su ranije obavljane redovno i sa lakocom
– gubitak sposobnosti za placanje racuna ili vodenje evidencije u cekovnoj knjižici
– nesnalaženje u poznatoj okolini, ili ostavljanje predmeta iz domacinstva na neuobicajena mesta
– odbijanje licne higijene, ili oblacenje uvek iste garderobe, uz komentarisanje da su se vec okupali, odnosno, da im je odeca cista
– oslanjanje na drugu osobu da donese odluku ili da odgovor na postavljeno pitanje na koje se ranije vrlo lako davao samostalan odgovor.
