Najveći broj hroničnih bolesti bubrega protiče bez vidljivih simptoma
Broj bolesnika koji pate od hroničnih bolesti bubrega tokom poslednje decenije, beleži neprekidni porast. Kako je reč o bolestima koje najčešće zahtevaju dijalizu ili transplantaciju, od presudnog značaja je njihovo rano otkrivanje.
U grupi sa povećanim rizikom za nastanak hroničnih bolesti bubrega su, prema rečima profesorke dr Višnje Ležaić, direktorke Klinike za nefrologiju KC Srbije, dijabetičari, stariji od 60 godina, oni koji imaju povišen krvni pritisak i oboleli od takozvanih multisistemskih bolesti. Povećanom riziku izloženi su i ljudi koji piju lekove sa toksičnim dejstvom na bubrege i oni čiji su najbliži srodnici bolovali od bubrežnih bolesti.
Ugroženiji su ljudi kod kojih postoji rizik za opstrukciju mokraćnih puteva, kao što je, recimo, uvećana prostata, ili oni koji su bili podvrgnuti hirurškim intervencijama u maloj karlici, ili trbuhu – ističe dr Ležaić. – Osobe koje boluju od kardiovaskularnih bolesti – kakve su srčana insuficijencija, ili ishemijska bolest srca – takođe su u riziku za obolevanje od bubrežnih oboljenja. Postoji, međutim, opšta saglasnost da bolesnici sa dijabetesom i hipertenzijom, predstavljaju populacije sa visokim rizikom za hroničnu bolest bubrega iz kojih se regrutuje najveći broj ovih bolesnika. Većina od njih se najčešće, ili čak isključivo, leči u ambulantama opšte medicine.
Hronična bolest bubrega, definiše se kao oštećenje strukture bubrega, ili poremećaj u njegovom radu, koje traje najmanje tri meseca – objašnjava naša sagovornica.
– Oštećenje bubrega se ispoljava patohistološkim promenama, ili prisustvom pokazatelja oštećenja bubrega. To mogu da budu nenormalnosti u sastavu krvi i mokraće, ili u izgledu bubrega i mokraćnih puteva.
Najveći broj hroničnih bolesti bubrega protiče asimptomatski, pa ako se za njima ne traga, bolesnici se javaljaju lekarima u odmaklom stadijumu bolesti, sa uznapredovalom insuficijencijom bubrega. Tada su, ističe dr Ležaić, mogućnosti da se utiče na tok bolesti značajno smanjene, ili u potpunosti izgubljene.
Ljudi sa povećanim rizikom za hroničnu bolest bubrega, treba svake godine da provere stanje svojih bubrega, naglašava naša sagovornica.
Otkrivanje bolesti bubrega treba da bude jednostavno, jeftino, sa testovima koji su raspoloživi. Ove zahteve ispunjavaju: merenje krvnog pritiska, pregled mokraće test trakama (proteini, glukoza, krv, leukociti i kad god je moguće takozvana mikroalbuminurija): merenje koncentracije kreatinina u serumu i izračunavanje rada bubrega formulama. Ako se test trakama otkrije patološki nalaz u mokraći, potrebno je da se proveri određenim biohemijskim metodama. Pregled ultrazvukom preporučuje se za odabrane grupe. U njih spadaju bolesnici sa simptomima opstrukcije, ili infekcije mokraćnih puteva, kamenom, osobe sa pozitivnom porodičnom bolesti bubrega, kao što je, na primer, policistična bolest bubrega.
Mere prevencije imaju za cilj da se otkriju osobe sa povećanim rizikom za hroničnu bolest bubrega. One obuhvataju i i kontrolu i dosledno lečenje hipertenzije, kao i striktno regulisanje i kontrolu nivoa šećera u krvi. Neophodno je da se leče poremećaji lipida, ograniči so u ishrani, a savetuju se prestanak pušenja, redovna fizička aktivnost, održavanje normalne telesne težine i redovne godišnje kontrole funkcije bubrega i pregled mokraće.
