Svuda u Svetu sa bebama se igra skrivanje jer je moćno srdstvo učenja.Igrom skrivanja osoba sa rukama, maramom, krpom ili sličnim predmetima prekrije lice, kao da se sakrila, pa ga zatim otkrije.To dovodi bebu do smeha već nakon par meseci uzrasta.Ta radnja-igra im je uvek iznova smešna.Igra skrivanja izaziva neke reakcije u mozgu deteta.Bebe u ovoj igri uživaju jer su iznenadjene pojavom lica jer je bilo skriveno.To shvatanje naziva se principom permanentnosti objekta što važi za uzrast do 2 godine.To im znači da igra nije šala već da stvari postoje na nekom mestu iako se ne vidi, iznenadjenje posle iščekivanja.Igrom skrivanja dete stiče nove sposobnosti pa na kraju počne i samo da se krije i time nas tera na igru.Dete sama uči o svetu što ga iznenadjuje, prepoznaje i da kontroliše ono što vidi.
