Refleksni i voljni Refleksni i voljni pokretipokreti

0
383

Mozak novorođenčeta je relativno velik i još je nedovoljno razvijen.Pokreti novorođenčeta su refleksne prirode, bez učešća volje.sisanje je refleksna radnja.Sastoji se u tome što novorođenče (odojče), vrši pokrete sisanja čim mu se neki predmet stavi u usta.Ovaj refleks isčezne krajem prve godine.Tu spada i refleks zagrljaja (tzv.majmunski refleks-Moro refleks). Ako se iznenadno i naglo pomeri podloga na kojoj novorođenče leži ono svojim ekstremitetima izvodi nagli kružni pokret,prema sredini tela, kao da bih htelo da obuhvati neki predmet. Sličan značaj ima refleks prihvatanja (Robinson-ov refleks).Ako se na dlan novorođenčeta stavi neki predmet, ono refleksno stegne pesnicu, obuhvativši predmet.
Refleksi zagrljaja i prihvatanja isčezavaju obično posle prva dva do četiri meseca života.Mozak deteta se postepeno sve više razvija, to se odnosi naročito na koru velikog mozga.Uporedo sa sazrevanjem kore pokreti koji su u početku refleksni ili bezciljni dobijaju svoju celshodnost.Prvih nedelja života izražena je fiziološka hipertonija (pojačana napetost) mišića koja kasnije isčezne.I pored hipertonije mišićna snaga novorođenčeta vrlo je mala, ne može da izdrži ni najmanje opterećenje, kao što je podizanje glave i njeno držanje u uspravnom položaju.Ako se novorođenče uspravi glava mu pada napred ili nazad.Krajem drugog meseca odojče uspeva da podigne glavu kad ga stavimo da leži na trbuhu (veća snaga leđnih mišića) sa tri meseca već glavu slobodno drži i okreće po želji.Predmete hvata celom šakom i prinosi ih ustima.Upadljivo je da su u početku pokreti očnih jabučica nekoordinisani svako oko se kreće samostalno.Posledica toga je fiziološka razrokost.Obično u 2-3 mesecu pokreti postaju koordinisani.U 6 mesecu odojče može već da sedi, ako se sa strane podupre jastucima.U 7.mesecu slobodno sedi.Okreće se slobodno s leđa na trbuščić i obratno.U 9.mesecu može da stoji držeći se za neki predmet.Krajem prve godine počinje da pravi samostalne korake. Učenje hoda se odigrava na razne načine.Nekad dete kraće ili duže vreme puzi, dok se ne oslobodi da se uspravi i pravi prvi korak.Ponekad čim se fizički osposobi dete se ne oslanja već počinje sam slobodno da zakorači.Psihički razvoj ima velkog uticaja da li će dete prohodati ranije ili kasnije.Hod ima veliki značaj za dalji psihički razvoj deteta.Hodajući-menjajući mesto, dete dolazi do novih iskustava i saznanja, koja obogaćuju njegovu psihu.Pri hodu dete často pada.Uvek padne na zadnjicu jer su leđni mišići jače razvijeni.Normalno zdravo dete treba da prohoda najkasnije do 15 og meseca.Sa 18 meseci hod je sasvim slobodan.deta je potpuno savladalo ravnotežu.Ume da se penje uz stepenice, pa i da se popne na stolicu.

POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.