Sastav majčinog mleka

0
415

sastav-majcinog-mlekaDojenje je čin zadovoljstva za majku i dete, kako na psihološkom tako i na emocionalnom  planu.Zrelo majčino mleko je neprovidna bele boje sa žutim i plavičastim primesama koju dobija od karotena i vitamina B2.Majčino mleko sadrži proteine koje se sastoje iz kazeina i surutke.Protein iznosi 11,0-12,0 g/l mleka a proteini surutke čine 60% od ukupne količine, koji se sastoje od laktalbumina, serumskih  albumina, laktoferina, lizozima, imunoglobulina.Laktalbumin ima biološku ulogu, a laktoferin vezuje gvoždje u crevima.Lizozim ima antibakterijsko dejstvo, dok imunoglogulin štiti crevnu sluzokožu od patogenih bakterija.IgA čini 95% ukupne količine imunoglobulina.
Masti:
količina masti se kreću od 35-45 g/l mleka. Tokom dana prilikom svakog podoja se varira što zavisi od raznih faktora-stadijuma laktacije, faza podoja, ishrana dojilje, doba dana.Masti su izvor energije koji obezbedjuju od 40-50% potrebe dnevne energije.To su: trigliceridi, holesterol, fosfolipidi, slobodne masne kiseline.LCP (Polinezasićene masne kiseline dugog lanca), naročito su važne za razvoj bebinog mozga.U majčinom mleku se nalaze dve važne masne kisline (AA i DHA).Tokom trudnoće i tokom dojenja je od velikog značaja konzumiranje više polinezasićenih masnih kiselina zato treba jesti: meso, ribu, jaje, orašasto voće, biljna uljna, zeleno lisnato povrće.
Ugljeni hidrati:
u majčinom mleku se nalazi laktoza i oligosaharidi.Sadržaj laktoze 70 g/l.Pod dejstvom laktaze razlaže se na glikozu i galaktozu.Glikoza je izvor energije mali deo odlazi u debelo crevo i time se menja mlečna kislina i stvara se kisela sredina.Laktoza i laktuloza pomažu razvoj laktobacilusa bifidusa, koji sprečava razvoj patogenih crevnih bakterija.Unošenjem prebiotika pomoću majčinog mleka-sisanjem pomaže varenju i jačanju bebinog imunog sistema.
Vitamini:
majčino mleko sadrži sve vrste vitamina, koji naročito zavisi od ishrane majke.Vitamin A u prve dve nedelje dojenja, dva puta veća nego kasnije.C vitamina isto ima dovoljno u majčinom mleku, medjutim vitamin D je nedovoljna, ali ona se stvara u koži pod dejstvom sunčevih zraka.Direktno sunčanje treba izbegavati i dete izneti kada je „šareni hlad“, za vreme hladnih dana (jesen, zima), kada je stvaranje vitamina  D  ne zadovoljava potrebe deteta daje se vitamin D preventivno u kapima 400 IJ na dan.Mogu se davati već od 15-og dana života do navršenih godinu dana.Vitamin K nalazi se u ranom mleku sa najvećom koncentracijom je u kolostrumu.Ukoliko se bebi uskrati davanje kolostruma postoji opasnost od hemoragične bolesti.
Minerali i oligoelementi:
u majčinom mleku sadržaj minerala je najveća u drugom mesecu laktacije.Ukupna količina iznosi 2 g/l.To su: gvoždje, fosfor, kalcijum, hlor, nartijum, cink, fluor, mangan, jod, bakar.
Enzimi:
majčino mleko sadrži brojne enzime kao što je: amilaza, katalaza, alkalna fosfataza, lipaza koje olakšavaju varenje masti.
Hormoni:
majčino mleko sadrži prolaktin, gonadotropin, eritroprotein.Pored ovih hormona nalazi se tzv. modulatori rasta ili činilac rasta, koji povećava iskorišćavanje belančevina u organizmu.To su hemijske materije prostaglandini E2 i F2 i dr.U majčinom mleku nema štetnih klica u potpunosti je sterilno, zato prilikom dojenja retke su gastrointestinalne i respiratorne infekcije.
Treba naznačiti i nukleotide, koje su gradivni elementi za sve ćelije u organizmu uključujući i imuni sistem koji štiti bebu od raznih infekcija.Majčino mleko sadrži veliku količinu antitela koji doprinosi za jačanje bebinog imunog sistema.Humano ili majčino mleko u potpunosti zadovoljava bebine potrebe do 6 meseci života.Količina izlučenog mleka kreće se od 600-850 ml na dan.Energetska vrednost mleka iznosi 70 K cal/100ml.

POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.