Prva godina je ključna u razvoju govorno-jezičnih sposobnosti. Beba upija brojne zvukove iz okoline, a glavnu ulogu u ostvarivanju komunikacije imaju roditelji. Jednostavne vežbice, koje su zapravo deo igranja i svakodnevne komunikacije s bebom, podstiču razvoj jezičkih veština.
U periodu do tri meseca ne treba očekivati da će beba ponoviti ono što radite. Bitno je, prema rečima logopeda Vanje Nikolić, da se uspostavi kontakt očima i da beba reaguje smeškom ili ispuštanjem glasova.
– U tom prvom periodu najvažnije je da oponašate zvukove koje beba proizvodi, zviždućete i šaljete joj tiše i glasnije poljupce ili joj brže i sporije izgovarate pojedine glasove. Ali, od samog rođenja potrebno je da što više pričate s detetom dok ga kupate, hranite, presvlačite… – ističe logoped.
U periodu od tri do šest meseci bebe reaguju na okolinu i na glas odraslih odgovaraju glasovima, kao da razgovaraju. Ovaj period je prelazna faza iz gukanja u brbljanje.
Od šest do devet meseci bitno je da uočite koje glasove dete već samo proizvodi kako bi vežbicama obogatili njegov vokabular novim glasovima. Ne pričajte tiho i monotono, menjajte tempo i melodiju govora. Izgovarajte detetu razne slogove (ma-ma, la-la i sl.) uz pokret, bilo da mu oponašate pticu, dodajete igračku ili se igrate loptom. U ovom uzrastu preporučuju se zvučne igračke.
Poslednja tri meseca prve godine mnoga deca već znaju nekoliko reči. Imenujte predmete uz različite intonacije (upitna, uzvična i izjavna). Pri dodavanju loptom ili drugim igrama pričajte šta radite i podstičite ih da razumeju šta želite (npr. hvataj loptu, donesi mi knjigu, upali svetlo). Iznenadiće vas kojom brzinom uče.
