Proliv- Diarrhoea

0
226

Etiologija
Uzroci proliva mogu se klasifikovati na sledeći način:
(1) Psihogeni poremećaji: dijarea »nervoza«.
(2) Crevni: virusni enterit, crevna amebijaza, trovanje teškim metalima, navikava-nje na laksantna sredstva, gastrokolične fistule, impakcija creva fekalnim masama, karcinom, hronični ulcerozni kolit.
(3) Malapsorpcija: spru, netropski spru.
(4) Oboljenja pankreasa: insuficijencija pankreasa.
(5) Oboljenja bilijarnog trakta: holedohođuodeno s tomi j a.
(6) Refleksi od drugih organa: patološke promene na karličnim organima (izvan gastrointestinalnog trakta).
(7) Nervna oboljenja: tabes dorsalis, dijabetična neuropatija.

(8) Metabolički poremećaji: hyperthyreoidizam.
(9) Snižen nivo globulina u krvi.
(10) Nepoznatog porekla: proliv pri putovanjima.

Lečenje
Isključiti specifični uzrok, kad god je to moguće.
A. Korekcija patofizioloških promena izazvanih prolivom: pored neophodnog smirivanja pojačane peristaltike, bitno je lečiti sledeće promene nastale sekundarno ili kao komplikacije dijareje.
1. Vodeni dizbalans (dehidracija).
2. Elektrolitni dizbalans, na primer hipokalciemija.
3. Nutricioni poremećaji (na primer: hipoproteinemija).
4. Psihogeni poremećaji, na primer: fiksiranje pažnje na gastrointestinalni trakt ili strah za kontrolu sfinktera u slučajevima dugotrajne dijareje.
Dijeta:
1. Hrana koja ne deluje nadražajno većina kliničara smatra da se u toku prva 24 časa treba uzdržavati od peroralne ishrane ili peroralni unos eventualno ograničiti na tečnu hranu (vidi pod bacilarna dizenterija). Za vreme akutne faze enterita, uzimati jedino hranu koja ne deluje nadražajno: vodu, blag čaj, pirinčanu ili ječmenu čorbu, supu od mesa, prokuvane cerealije, prženi hleb ili koks sa maslacem i lako barena (ne pržena) jaja. Redosled davanja ove hrane podesiti prema toleranciji.
2. Blaga, lakosvarljiva hrana – (nikad jako začinjena). Sledeće vrste hrane, pored
one navedene pod birojem 1, treba staviti u ishranu bolesnika koji se oporavljaju od akutne dijareje ili onih sa hroničnom dijarejom: cerealije sa mlakom ili pavlakom, pro-ceđena čorba od mesa ili supe, mladi sir, riba, meso od živine, meso (ne prženo), krompir (ne prženi), razne vrste hleba, mlečni proizvodi, jaja i hranljivi napici (ne gazirani).
3. Izbegavati – povrće i voće (naročitosirovo), pržena jela, mekinje, zrnaste cerealije, džemove, pekmez, Želea, konzerve, sirupe i šećer, ukiseljeno povrće, začine, kafu, alkoholna i gazirana pića.
4. Dodatak vitamina – napred navede na dijeta je restriktivnog karaktera i kao
takva može sa svoje strane još više povećati već postojeći vitaminski deficit izazvan poremećajem crevne apsorpcije. Bolesnicima sa hroničnom dijareom, trebalo bi svakako dati vitamine u dozama koje se daju u stanjima hroničnih hipovitaminoza. Ove doze mogu biti A – 10 puta veće od uobičajenih dnevnih do
za (doza održavanja).
Antidijaroični lekovi:
1. Preparati bizmuta – u stanjima akutne ili hronične dijareje može se primeniti bilo koji od sledećih preparata bizmuta:
a. Bizmut subkarbonat, 1 – 2 grama da
je se posle defekcije ili 4 puta dnevno.
b. Bizmutova magma (bizmut hidraksid
i subkarbonat) 4 ml., daje se posle defekacije ili 4 puta dnevno.
c. Rp. Bismuti sobcarbonati 15 – 30,0 Tincturae opii qs ad 120,0
D.S. Dobro promućkati. Jenda čajna ka-čika posle defekacije tečne stolice ili 4 puta dnevno.
d. Bizmutovo mleko i tinktura opii (anapartes) u istim dozama, može zameniti gorenavedenu miksturu.
e. Modifikovana preskripcija po Bockus-u
Rp. Extracti belladonnae 0,5
Bismuti subcarbonati
Calcii lactati
Kaolini aa 30,0
Oleum mentholi 2 kapi.
S. Tri puta dnevno po 1 čajnu kašiku u-veče pre jela ili prema potrebi nakon defekacije tečne stolice.
2. Razne pektin-kaolinske smese – postoje korisne oficijelne miksture (na primer Kaopectate), koje se ordiniraju u dozi od 15 – 30 ml, 3 puta dnevno pre jela i uveče pred spavanje ili prema potrebi nakon defekcije tečne stolice.
3. Diphenoxylat sa atropinom (lomiitil), 2,5 mg, daje se 3 – 4 puta dnevno, prema potrebi, efikasno je antidiaroično sredstvo, ali ga treba upotrebljavati oprezno kod bolesnika sa uznapredovalim oboljenjem jetre kao i onih koji uzimaju barbiturate i ostale lekove koji dovode do navikavanja.
4. Opijate treba izbegavati u slučajevima hroničnih a naročito akutnih dijareja Osim ukoliko se dijereja ne može kupirati drugim lekovima ili je praćena povraćanjem i kolikama. Pre davanja opijata uvek isključiti postojanje nekog abđominalnog hirurškog oboljenja. Mogu se ordinirati jedan od sledećih:
a. Tinktura opii, 4 – 8 ml posle defekacije tečne stolice, prema potrebi ili sa bizmu
tom (vidi napred).
b. Codein phosphat, 15 – 65 mg subkutano, prema potrebi, nakon defekacije tečne stolice.
5. Jaki opijati – morfin i dihi dramo rfanon, treba rezervisati jedino za bolesnike sa teškom akutnom dijareom, koja ne reaguje na konzervativnije mere.
a. Morfin sulfat, 8 – 15 mg subkutano, daje se posle svake tečne stolice, prema potrebi. Ovaj lek može izazvati nauzeu i povraćanje.
b. Dihvdromorphinon hvdrochlorid (dilaudid) može se dati umesto morfina. Doza je 2 – 3 mg intramuskularno, prema potrebi, posle tečne stolice.
6. Spazmolitici-sedativi, često deluju korisno. SpazmolitiČki lekovi, naročito kad se primene u kombinaciji sa barbituratima, ispoljavaju lako antiperistaltičko dejstvo u slučajevima akutne i hronične dijareje, praćenih anksioznom napetošću. U cilju postizanja Željenog efekta, ponekad je neophodno ordinirati alkaloide iz grupe belladonnae i njoj sličnih derivata u subtoksičnim dozama.
D. Psihoterapija: hronična dijareja u većini slučajeva je psihogenog porekla usled čega u bolesnika sa ovim tegobama treba uvek tražiti i analizirati mehanizme i činioce koji dovode do anksioznosti.

 

POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.