Saznajte sve što Vas interesuje o Trudnoći - Majčino Mleko, Dojenje, Ishrana Bebe

Izborite se sa izbirljivcima
Izborite_se_sa_izbirljivcimaNamirnice koje jede vaše dete mogu da se nabroje na prste jedne ruke? Stalno prebira po tanjiru? Ako su oba odgovora potvrdna, imate posla sa malim izbirljivcem.
Iako vam izgleda skoro nemoguće da dete počne da jede sve, uz ove savete za nekoliko meseci ćete odahnuti dok svi ručate zajedno.
Za početak probajte metodu “probaj jedan griz”. Nekada je pun tanjir prava noćna mora za dete. Ponudite mu kašiku, a ako više ne želi, prihvatite njegov izbor. Ali nastavite da je upotrebljavate u hrani, jer za samo nekoliko nedelja može da promeni mišljenje, posebno ako njegov najbolji prijatelj jede, recimo, brokoli. Takodje, pokušajte da istu namirnicu skuvate drugačije. Recimo, možda mu se ne dopada šargarepa, ali pire od šargarepe i krompira će pojesti u slast. U pire možete da dodate i blitvu, spanać... Po pravilu, deca ne vole da jedu najzdravije, zato morate da budete uporni. Poslušajte ova četiri saveta.
Neka voće i povrće bude deo svakog obroka. Ako sveže nije dostupno, koristite zamrznuto ili konzervirano. Voće uvek možete da naseckate u pahuljice za doručak ili možete da napravite grickalice od šargarepe ili groždja.
Dopustite detetu da samo odabere. Naučite ga da zdrave odluke donosi od malih nogu i to tako što ćete mu ponuditi izbor izmedju dva zdrava i prikladna obroka, recimo neka samo odabere da li će za užinu da pojede pomorandžu ili jabuku. Nemojte da ga terate i insistirate na odredjenoj namirnici ako postoji zdrava alternativa koju prihvata.
Zašto nije dobra konzumacija samo jedne vrste voća? Voće i povrće mora da bude raznovrsno. Svaka vrsta voća i povrća ima odredjene vrste vitamina, minerala i drugih vrednih spojeva. Recimo, najviše vitamina C sadrže agrumi, ali ga i drugo voće i povrće ima u manjim količinama.
Doručkujte svaki dan. Kažu da je doručak najvažniji obrok u danu i ne kažu to uzalud. Istraživanja su pokazala da osobe koje ujutro pojedu zdrav i uravnotežen doručak imaju viši nivo koncentracije tokom dana i manje su podložne gojenju. Neka doručak bude izvor celih žitarica i voća, poput zobene kaše uz dodatak voća.
 
Mama, jesam li lepa?
mama-jesam-li-lepaŠta odgovoriti devojčici od četiri godine kada vam postavi ovakvo pitanje.Mama, jesam li lepa?
Izmedju druge i treće godine, deca počinju da pokazuju šta im se svidja a šta ne, što u vezi hrane, što u vezi toga šta nose, koje igre vole, itd. Ovo je sasvim normalna faza razvoja deteta, a mi mu možemo pomoći tako što ćemo mu ponuditi izbor koji će prijati i njemu i nama. Nažalost, dešava se da deca pokažu naklonost ka nečemu što se nama ne dopada, i tu stvari postaju komplikovane.

Savet je da, kada su u pitanju bezbednost i moralni principi, tu postavite jasne granice i držite se toga. A kada je u pitanju stvar ukusa, na primer šta će dete nositi, onda je bolje njemu prepustiti izbor.

Pojedini roditelji izjavili su da su, npr. dozvoljavali deci da odu u pidžamama u vrtić i da su deca sama tražila da se vrate kući i presvuku nakon što bi videla da su sva ostala deca propisno obučena. To je vrlo bitna lekcija jer se nekako čini da, čim iz interakcije izostane faktor sile, deca manje prostestuju na zahtev roditelja. Naravno, to nije uvek slučaj ali, kao generalno pravilo, što više deci dopuštamo da budu samostalna, to će kasnije donositi pametnije odluke.

Devojčiče su mnogo više nego dečaci izložene porukama o izgledu, lepoti, svom telu. Roditelji malo šta mogu da učine po tom pitanju, osim da se potrude da detetu ograniče pristup sadržajima koji promovišu površne aspekte ženstvenosti. Najbolje je sopstvenim primerom pokazati kako na zdrav način posmatrati sebe. U svakom slučaju, nemojte izbegavati pitanje (time ćete zanemariti dete), niti praviti veliku stvar od toga.
Opširnije...
 
Detetu su potrebni drugari
detetu-su-potrebni-drugariBeba od rodjenja već reaguje na okolinu ali prvo na svoju majku, uspostavlja kontakt očima.Do drugog meseca života osmesi su refleksni  kako vreme odmiče bebina mimika je sve izražajnija.Oko tećeg meseca života guče raduje se prepoznaje majčin glas, pravi razne grimase i izraz lica.Majku doživljava kao deo sebe jer su devet meseci bili u simbiozi.Posle rodjenja će shvatiti da je nezavisno biće, ali emotivna veza ostaje jaka.Od 3-6 meseca beba komunicira plačem ili osmehom, gukanjem, zna da se raduje niko nije toliko potreban kao mama i tata, to je znak povezanosti i bliskosti sa roditeljima.Počinje da reaguje kada se izgovara njeno ime.Socijalizacija zavisi od deteta, neki se smeškaju kada ugledaju nova lica, dok neki zaplaču usmeravaju komunikaciju samo sa roditeljima.Od 6-9 meseca detetu preferira komunikacija naročito sa majkom.Javlja se strah od razdvajanja-separation anxiety.Dok traje ta faza kod deteta svako razdvajanje od majke postaje traumatično.Dete uživa u igru skrivanja sa roditeljima ali počinje i da uspostavlja kontakt sa decom njenog uzrasta, približava se drugoj deci, ali igra se svodi na paralelnu igru a ne na zajedničko igranje.Posmatraju kako se koja igra i imitiraju jedno drugu sa zvukovima i osmehom, ali su najviše zauzete sopstvenom igrom.Pred kraj prve godine dete deluje asocijalno dešava se da je bila društvena i postaje nemirna, agresivna i traži samo roditelje.To je prolazna faza koja se ponavlja intenzivnije izmedju 12-18 meseci.U tom uzrastu već prepoznaje tudja osećanja ako su bliski ljudi vedri pokazaće dobro raspoloženje.Ako su nervozni, viču dete pokazuje uznemirenost.To je znak da saoseća, reaguje na svoja okruženja.
 
Težina Bebe

teina_bebeTelesna težina se povećava na više načina: Razmnožavanjem ćelija, nagomilavanjem rezervne masti, zadržavanjem vode u telu.Najveći fiziološki značaj ima razmnožavanje ćelija.Jasno je da težinski porast može da bude prilično kolebljiv s obzirom na različito učešće nabrojanih mehanizama.Pod normalnim uslovima težina se uvećava u prvoj godini života, na sledeći način: 

-u prvom tromesečju porast iznosi prosečno od 25-30 g. dnevno, odnosno od 800-1000 g. mesečno.
-u drugom tromesečju odojče dobija prosečno od 20-25 g. dnevno, odnosno  od 600-800 g. mesečno.
-u trećem tromesečju prosečan dnevni dobitak je od 15-20 g. odnosno od 400-600 g mesečno
-u četvrtom tromesečju prosečan dnevni dobitak je od 10-15 g. što mesečno čini od 350-450 g.
 
Na taj način, odojče krajem 5-og meseca udvostruči težinu koju je imalo na rođenju, a krajem prve godine utrostruči.Ovi podaci imaju relativnu vrednost.Ako je težina na rođenju manja, onda će se udvostručiti nešto ranije, a ako je veća onda nešto kasnije.U toku druge godine dete u težini dobije približno onoliko koliko je imalo pri rođenju.Drugim rečima na kraju druge godine dete je teško oko 4X više nego kad je rođeno.Od treće godine života usporava se porast težine, te iznosi godišnje od 1,5-2.5 kg.Tek u pubertetu se težina povećava za 5-6 kg godišnje.

 
Da li detetu potreban popodnevni odmor?
Dete od dve ili tri godine uzrasta troši puno energije.Ta faza je karakteristična za inaćenje, prkosa, igre, trčanja.Popodnevni odmor je psihološka potreba i nužna u svakom životnom dobu, naročito mališanima.Detetu je potrebna velika količina snage za istraživanja sveta oko sebe.Po pravilu u ovom uzrastu noću potrebno je da spava 12 sati, a tokom dana sat ili dva.Ukoliko je potrebno ubedjivanje deteta za popodnevni odmor treba objasniti da se i odrasli odmaraju.Ukoliko ne možete ubediti za popodnevni odmor pustite ga i posmatrajte kako se ponaša uveče.Da li je opušteno, smireno, plačljivo, nemirno.To će vam tačno pokazati da li treba da se odmara i posle podne.U tom slučaju ne treba pristajati na kompromis.Za popdnevni odmor dete ne treba spremiti kao za uveče, ne treba zamračivati, dugo pričati već pustiti da sam zaspi.Dugotrajno maženje, kupanje, pričanje ostavite za uveče.
 
Med u dečijoj ishrani
med-u-deijoj
Med obezbedjuje energiju, visoko kaloričan, lako svarljiv proizvod.Može se reći da je pravi arsenal jer sadrži kompletnu mešavinu ugljenih hidrata-glukozu, fruktozu, enzime, vitamine, mineralne materije, organske kiseline, fenolna jedinjenja, aminokiseline, belančevine, amine i amide, hormone, fermente itd.
Uvodjenjem meda u dečiju ishranu treba postupati vrlo oprezno.Med se može davati u uzrastu posle godinu dana.Daje se postepeno sa malom količinom i sačeka se par dana za odgovor organizma.Razlozi su višestruki, nezreo digestivni trak deteta, moguće su alergične reakcije, osip po telu, dijareja, opstrukcija disajnih puteva.Posebno treba naznačiti, da se u medu može naći spore botulizma čak 10-15%.Botulizam je teško oboljenje izazvano toksinom koji luči bacil clostridijum botulinum, koji se smatra jakim otrovom.Nezrela detetova creva za razliku od odraslih ne sadrže dovoljan broj korisnih bakterija niti dovoljnu količinu kiselosti, da bi organizam mogao da se suprostavlja toksina ili spora botulizma.
Postoji više vrsta meda, kvalitet zavisi od lokacije sa koje potiče, klimatskih uslova.Dokazano je da med pomaže u lečenju rana, opekotina, gastroenteritisa.Med ima imunološko, detoksično, kardiotonično, antibakterijsko i neurotično dejstvo.
 
Roditeljske greške prilikom jela

roditeljske-greske-priliko-jele

Roditelji često prave nepotrebne greške prilikom hranjenja deteta.Od grešaka su sledeća: kuvate samo onu hranu što dete voli iz razloga da ne ostane gladno.Naprotiv kuvajte svu hranu redom i jelo što dete obožava, ali zato prilikom kuvanja uključite i dete (zavisno od uzrasta), da posmatra pripremu hrane i da vam pomaže.To će ga motivisati da svu hranu proba.Nikad ne treba dete insistirati da sve pojede iz tanjira već gledajte da bude sito i zadovoljno.Za uzrast oko tri godine npr.servira se detetu tri supene kašike krompira, toliko šargarepe i nekog mesa što je sasvim dovoljno.Uzima se u obzir otprilike broj supene kašike sa uzrastom deteta.Ukoliko se detetu ne svidja vaš jelovnik, pustite ga kada bude gladno tražiće da nešto pojede.Nakon hranjenja deteta ne treba navići ni na kakvu nagradu za pojeden ručak jer davanjem slatkiša razviće se zavisnost.Budite oprezni sa sokovima jer veća količina utiče na apetit.Najbolje je navići dete na vodu nedeljnom 2-3 puta može prirodnog soka oko pola čaše.Za užinu umesto raznih grickalica dajte detetu sveže voće.

 
Hiperkinetski poremećaj
hiperkinetski-poremecajHiperkinetski poremećaj često se pomeša sa poremećajem ponašanja i dobije naziv nevaspitano dete.Karakteristika hiperkinetskog poremećaja je hiperaktivnost, impulsivnost i pažnja.To ne znači psihološki problem, već se radi o biološkom problemu odnosno disfunkciji prefrontalnog regiji kore velikog mozga, gde se vrši obrada informacija.Ovi regioni su zaduženi za procesuiranje i obradu informacija zahvaljujući dete zna šta je opasno, korisno i kako treba da reaguje u odredjenoj situaciji.Taj poremećaj uglavnom se prepoznaje oko treće godine života, medjutim u ovo doba sva deca su živahna i to ponašanje ostaje neprepoznat.Tek postoji vidljiv kada dete polazi u školu, i treba da sedi u jedno mesto 45 minuta, poremećeno ponašanje postaje vidljiv.Kod postavljanja dijagnoze treba biti oprezan jer dete može da izdrži školski čas, a kući da bude nemoguć ili obrnuto tada nema poremećaja.Dijagnoza se postavlja na osnovu testova po kojima se utvrdjuje prisustvo elemenata neophodnih za postojanje poremećaja.Terapija se sprovodi pomoću učitelja i roditelja.Ovoj deci se daju kraći zadaci, i više zaposlenosti kod kuće.Značajna je bihejvioralna terapija sa medikamentoznom terapijom po potrebi.Lekovi su psihostimulansi, ali oni ne leče poremećaj samo deluju tog dana, znači da je taj sindrom pod kontrolom.Hiperaktivnost je izražen u detinjstvu više kod dečaka, kasnije tokom života postaje manje vidljiv jer više dominira poremećaj pažnje, nemogućnost da se kontrolišu na posao.Taj poremećaj se još definiše kao dezorganizovanost za razliku od živahnosti, koji zna šta radi sa hiperkinetskim poremećajem ne znaju da se čuvaju lete u opasnost.Dete ustaje na času, jede, žvaće ima leteću pažnju, impulsivno reaguje, svadja se sa drugovima, lako zaplače, nameće se drugima.
 
Slikovnice za maštanje
slikovnice_za_mastanjeNaučno je dokazano da deca kojima su roditelji pre spavanja čitali knjige, na školskim zadacima i testovima opšte inteligencije ostvaruju mnogo bolje rezultate od onih koji su za takve rituale bili uskraćeni. Psiholozi tvrde da se čitanjem priča mališanima od najranijih dana usađuju pozitivne životne vrednosti, povećava koncentracija, razbuktava mašta...
Oni, međutim, napominju da izbor literature nije nebitan, pa imajte na umu da nije važno samo da li, nego i šta im čitate. Vodite računa o sadržaju koji "presipate" u dečje glavice, a neka vam, za početak, uzrast bude vodilja.
Slikovnice za maštanje
Ako imate bebu, "naoružajte" se slikovnicima, jer jedino one u tom periodu klincima drže pažnju. Idealne su "pop-ap" knjige, iz kojih, kada ih otvorite, "izlaze" trodimenzionalne slike ili one živih boja s kojima deca mogu da se kupaju.
Suština je da ih tako mali registruju, što je za početak dovoljno. Kada napuni dve godine, mališan je spreman za slikovnice sa kratkim, rimovanim pesmicama, koje ćete mu čitati sve dok sam ne počne da ih "reprodukuje", pa ćete dobiti povratnu informaciju da je zainteresovan i da mu se memorija razvija.
U tom uzrastu, dete ste već "inficirali" knjigom, pa sada tu ljubav možete da negujete. Dok je još malo, potrudite se da mu čitate priče sa malo teksta, jer psiholozi kažu da će ga to podsticati da samo smišlja nastavak, čime će razvijati maštu.
Oprezno sa bajkama
Agresivni sadržaji, prikriveni ili otvoreni, nisu dobar izbor ni za jedan uzrast. Naročito su opasni kada se usvajaju pred spavanje, pa ih klinci prenose u san ili se bude sa mračnim idejama. Zato prvo u sebi pročitajte knjigu, pa ako procenite da u njoj nema ničeg škakljivog, podelite je sa detetom.
Psiholozi smatraju da ako se neko od malih nogu "hrani" slavljenjem nasilja, mržnjom ili ksenofobijom, ne može daleko da odmakne kao zrela osoba. Dobro razmislite i o bajkama na koje ćete ga usmeriti, pošto mnoge od njih ne šalju tako afirmativne poruke. Istraživanje koje je sproveo engleski TV kanal Watch pokazalo je da svaki peti roditelj u toj zemlji izbegava da deci čita "Crvenkapu", "Ivicu i Maricu" i slične bajke, jer se posle toga rasplaču. U ispitivanju je učestvovalo 2.000 ljudi, od kojih je četvrtina izjavila da su one dobra razonoda tek za decu stariju od pet godina, kada mogu da razluče dobro od lošeg.
Opširnije...
 
Spavanje i san

san-spavanjeZbog oporavka organizma često samo legnemo, pa se dešava i da zaspimo.Uveče je zaista vreme za spavanje i odmaranje.San može da donese čudne trenutke, zabunu pa i strah, koje mogu biti sasvim neprijatne.

-Osećaj padanja ili propadanja uglavnom se dešava kada tonete u san.Dešava se češće kada ste jako umorni, iscrpljeni-to je poznat kao hipnagogijski trzaj.Tada imete osećaj kao da padnete sa stepenice, neba, sa krova kuće.Kada spavate vaše telo je paralizovano, ali možete sanjati i pre ovog stanja.Jedino što je ova pojava neprijatna ali su sasvim normalne.

-Mesečarenje je hodanje u snu.Vaše telo je budno može da se kreće, ali um i dalje spava.Takvo hodanje nije bezopasno naročito ako izlazite iz kuće može doći do raznih incidenata.Naročito ako koristite još i lekove za spavanje.Zato je najbolje obratiti se lekaru.

-Snovi koji se ponavljaju, sanjate možete isti san više puta.Pozadi ovog stanja je neki psihološki problem, koji niste uspeli da rešite sami sa sobom.Ukoliko imate nerešen zadatak, mozak vam obradjuje preko sna razne informacije.

-Pričanje u snu nije opsana stvar osim ako imate strogo čuvanu neku tajnu.Ta seansa pričanja traje u proseku oko 30 sekundi.Do ovog dolazi kada telo padne u duboke faze sna, ili odmah nakon prvih sata spavanja.

-Sindrom eksplodirajuće glave.Osoba iznenada se budi ima osećaj da će glava da se eksplodira i vidi jaku svetlost.Zato je i naziv ovog sindroma .Tu je već um uveliko zaspao, a telo još nije.To stanje je zastrašujuće, nije prijatno ni malo, ali nije opasan po zdravlju.

 
Lepi zubi su odraz dobrog zdravlja

Lepi_zubi_su_odraz_dobrog_zdravljaLeto je u punom jeku a sa njim je tu i želja da radimo na sebi i popravljamo nedostatke.U estetici lepog osmeha, važnu ulogu igra i nijansa zuba. Ukoliko vam priroda nije podarila svetle zube, na scenu često stupa stomatolog.Ukoliko razmišljate o proceduri beljenja zuba, potrebno je da se dobro obavestite pre nego se upustite u ovu avanturu kako ne biste naškodili svom zdravlju.Da li je najjeftiniji način i bezbedan, ko ne sme da izbeljuje zube, koliko često se ova procedura obavlja i šta čini naše zube tamnim, zašto to radi isključivo stomatolog a ne kozmetičar, pitali smo primarijusa dr Dejana Lisjaka, specijalistu stomatološke protetike.

Zašto su nekim ljudima zubi žuti?
Koliko su nekome zubi "tamni" odnosno žuti, se može analizirati sa dva stanovišta. Prvo, da su svi segmenti estetike zuba, pa i boja, subjektivni doživljaj. A to znači da ono što je nekom žuto, drugom je potpuno prihvatljivo, i drugo da postoji uvek neki prosek na nivou šire populacije, pa svako odskakanje od toga deluje neestetski, što bi na nekom drugom mestu bilo u redu i uobičajeno. Naravno, ne pričam o ekstremima.Ali, nekoliko činjenica što se boje zuba tiče, je zajedničko svima na planeti: ona je prvenstveno određena genetikom, zatim lošim ili dobrim navikama, u šta ubrajam higijenu usta i zuba, pušenje, konzumiranje napitaka ili hrane koja utiče na prebojenost i boju zuba i naravno samu životnu dob.

Opširnije...
 
Još clanaka...
«PocetakPrethodna12345678910SledecaKraj»

Strana 1 od 10
 

Korisni Linkovi

Ko je Online